LESKOVAC – U poslednje tri godine bez posla je u Leskovcu ostalo 750 proizvodnih radnika jer su tri fabrike stavile katance na svojim pogonima.

Početkom prošle godine metalsko preduzeće „Livnica“ sa 150 radnika prodata je po drugi put Rumunima, koji su nekoliko meseci kasnije sve mašine iseckali i prodali otpadu, a radnike poslali na tržište rada.

Radnici tog preduzeća uzalud su se svojim telima mesecima branili imovinu od poreznika.

Negde u isto vreme iz fabrike za plastificirani lim „Interlemind“ pobegao je vlasnik iz Bugarske, a radnici su do decembra prošle godine bezuspešno pokušavali da zaštite očuvani mašinski park.

Od 220 radnika, koliko ih je bilo maja 2013. godine, danas ni jedan ne radi.

„Niko nije hteo da nam pomogne. Lokalnoj samoupravi smo slali devet dopisa. Ni država nije ništa preduzela da spreči pljačku fabrike. Bivši vlasnik je izvukao sav kapital a nama ostavio dug od 70 miliona. Sada je tamo sudski izvršitelj i, koliko čujem, imovina se uveliko krčmi“, priča predsednik sindikalne organizacije Saša Milenković, koji je u pokušaju da upozori vlasti na predstojeću katastrofu, organizovao na desetine protesta u Leskovcu.

Iz nekada moćnog „Produkta“ u Pečenjevcu otišlo je 380 radnika u poslednje tri godine. Firma, koja je važila za jednu od najuspešnijih u gradu, zatvorila je svoje proizvodne pogone.

U Samostalnom sindikatu Jablaničkog okruga ne postoji jasan stav o ovoj situaciji.

„Reč je o privatnim preduzećima na čije poslovanje ne mogu da utiči ni sindikat ni država, ali država je ta koja stvara uslove za poslovni ambijent“, kaže Ivan Jovanović, predsednik sindikata.

Profesor doktor ekonomskih nauka Dragan Radovanović smatra da ni nove vlasti nisu ništa učinile da zaustave proces gašenja uspešnih preduzeća.

„Nestanak tri fabrike u Leskovcu, koje su uz pažljiv izbor vlasnika mogle uspešno da posluju, rezultat je totalnog nemara i nezainteresovanosti države“, ocenjuje Radovanovć.

Za poslednje tri godine u gradu na Veternici nije stigao ni jedan investitor i nije otvoreno ni jedno proizvodno radno mesto, podseća profesor.

„Neshvatljiv je paradosk u kome na jednoj strani vapimo za investotorima, a na drugoj dozvoljavamo gašenje tri fabrike koje su imale svoje mesto na tržištu. Za Interlemind i Livnicu optužujem lokalne i republičke vlasti za nemar, isto kao i za Produkt, posebno ako se zna u kojim je lokalnim relacijama ta firma naišla na probleme i zatvorila svoje kapije. Mislim da se radi o velikoj tragediji“, mišljenja je profesor Radovanović.

Iz privrednog registra nestalo je u tom periodu i preduzeće „Leskodrvo“. Stanje se drastično pogoršalo i u preduzeću „Galvanizacija“ sa tridesetak zaposlenih, ali i u nekadašnjem poljoprivrednom gigantu „Porečje“ iz Vučja. Obe fabrike čekaju drugu privatizaciju.

(Kraj) mil