Zanatska zadruga za proizvodnju pirotskog ćilima i suvenira “Damsko srce” iz Pirota, pored izrade originalnih i sertifikovanih pirotskih ćilima, u poslednje vreme reparacijom starim i oštećenim primercima ćilima produžava vek trajanja, stari sjaj i izgled.

Ćilimarke damskog srca ovaj zanat započele su kao izazov i kao mogućnost proučavanja retkih šara pirotskih ćilima a danas se to pretvorilo u posao, jer ćilime dobijaju od građana iz zemlje i inostranstva koji u svom vlasništvu imaju ćilim koji je porodično blago.

Popravka starih ćilima zahteva veće znanje od samog tkanja novog ćilima, ali ga ćilimarke rade sa puno ljubavi.

“Imamo dosta narudžbina za nove ćilime, ali i za obnovu starih. Reparacija je vrlo zahtevan posao. Postoje oštećenja resa, rupa na samom ćilimu, ivica i šara. Mnogo više je vremena potrebno za popravku nego za tkanje. Dobra i iskusna ćilimarka mesečno može da izatka 80 santimetra kvadratnog ćilima radeći osam sati dnevno. Za popravku oštećenog ćilima potrebno je deset puta više vremena, jer se to radi iglom na đerđefu za goblen a ne tupicom i radi se u krilu a ne na razboju”, kaže direktorka “Damskog srca“ Slavica Ćirić, koja je  od Udruženja poslovnih žena Srbije dobila nagradu za najbolji model zapošljavanja.

U Zadruzi radi desetak ćilimarki koje čuvaju zanat od nestajanja po kome je Pirot poznat i van granica zemlje.

“Mnogo je lakše izatkati novi, nego na starom napraviti istušaru kakva je bila. Tkalja treba da zna kako je šara nastala , da upotrebi prave boje i da obnovljeni ćilim bude kao original koji je često star i stotinu godina”, kaže ćilimarka Jasmina Kirov.

Njene koleginice Biljana Jovanović i Danijela Jovanović takođe rade reparaciju starih ćilima.

“To je za sve nas novi izazov i ujedno veliki zadatak, jer je zaista lakše uraditi novi nego starom ćilimu vratiti dušu. Mušterije su zadovoljne i ne mogu da veruju da smo to uradile i spasile ćilim”, kaže Biljana, dok Danijela dodaje da su ćilimi obično oštećeni od moljaca ili su pocepani od težine nameštaja koji je bio preko njih postavljen i da uništenom ćilimu produžavaju vek trajanja.

Poput ‘’konzilijuma lekara’’, kada dobiju ćilim u ovoj Zadruzi, tkalje otkivaju tajne zapisane u ćilimu, uspostavljaju ‘’njegovu dijagnozu’’ i onda traže ‘’najbolji lek’’.

“To su ćilimi koji spadaju u svojevrsno porodično blago, najčešće su stari i po stotinak godina. Vrlo često su sa šarama kojih nema u drugim ćilimima ili sa jedinstvenim rasporedom šara u polju ćilima. Vlasnici najčešće ne znaju vrednost svojih ćilima, imešare i njeno značenje. Ćilim je za njih vredan jer je često jedino što im je ostalo u nasledstvo od majke,bake ili prabake.To je poklon koji ih podseća na drage ljude kojih više nema. Pirotski ćilim je slikovno pismo, a ćilimi iz porodičnog blaga sa šarama simbolima su zapravo amajlije”, zaključuje Ćirićeva.

Zoran Panić