MEDVEĐA – Žene su autoritativnije, zahtevnije, strože, suptilnije i pravednije od mušakaraca, mišljenja je diplomirani ekonomista Emina Lalić, prevodilac albanskog jezika u isturenom odeljenju Ekonomskog fakulteta u Medveđi.

Ne samo na fakultetu na kome radi, već uopšte jer sami muškarci, kaže, stvaraju famu o svojoj nadmoći nad ženama,  doživljavajući ih kao moćne rivale u poslovnom svetu.

Albanka Emina Lalić rođena je u Medveđi i od vrtića do kraja srednje škole učila je na srpskom jeziku, iako su ovde škole dvojezične. „Bilo mi je žao da se odvajam od drugarica i drugova iz vrtića“, kaže.

Studirala je u Prištini, odakle se vratila pre četiri godine zbog nedostatka posla u velikom gradu. Udata je za Crnogorca, svog kolegu po diplomi, „supruga, druga i prijatelja“, kako govori o njemu.

Posao prevodioca na fakultetu nije, veli, ni malo lak i jednostavan, već zahtevan i odgovaran posao, a trebalo je vremena da se kod studenata izgradi autoritet.

„Rad sa studentima je veliko zadovoljstvo i velika odgovornost. Oni su dragi mladi ljudi, ali ja držim distancu. Mislim da me poštuju i uvažavaju, što je veoma bitno u ovom poslu“.

Najteže je kada su ispiti, kada je s jedne strane student Albanac, s druge profesor koji ne zna albanski jezik.

„Ranije sam tražila da mi studenti daju koncept svojih odgovora i tako prevodila, ali kada dođe do potpitanja iskrsne problem, javi se sumnja da ja možda pomažem studentu, budući da sam iz iste struke. Sada prevodim gotovo simultano. Ponekad imam utisak da nečiji ispit i ocena zavisi od mog prevoda, jer, dovoljno je da se jedna reč pogrešno prevede pa da nastane haos. Ono što studentima u svakoj prilici govorim to je da uče srpski ali i druge jezike jer je poznavanje više jezika veliko bogatstvo“, objašnjava Emina Lalić.

Ovaj fakultet u Medveđi vode sve same žene, ne računajući gostujuće profosore muškarce. „Nema sujete, nema rasprave, bude onako kako šefica kaže“, smeje se Emina.

Inače, njeni roditelji i porodica njenog supruga ponosni su na ono što radi. „A kako i ne bi, privilegija je u Medveđi imati posao. Moj suprug trenutno radi u inostranstvu, a ja bih lično volela da radim u svojoj struci, u nekoj firmi kao diplomirani ekonomista. Za sada je to nemoguće jer ovde nema ni jednog preduzeća. Ostaje nam da se nadamo“.

U Medveđi, gde vekovima žive Srbi, Crnogorci i Albanci, retki su albansko-srpski brakovi, posebno posle ratnih sukoba na Kosovu. Za Eminu i njenog supruga nisu postojale nikakve barijere, naprotiv. Ovaj par je prihvaćen u obe zajednice. Ipak, pitamo kakvi su Crnogorci supruzi budući da ih u našem kraju „bije glas“ autoritativnih i zahtevnih i da li postoji ravnopravnost u bračnoj zajednici.

„Mogu da budu veoma dobri i veoma teški, kao i svi muževi na svetu. Mislim da je pogrešno stvorena slika. Žene u Medveđi su se izborile za svoj položaj i u porodici i u društvu. Emacipacija žena dala je i ovde vidljive rezultate“, zaključuje naša sagovornica Emina Lalić.

Milica Ivanović