Žene u Vranju, kao i celoj Srbiji ovaj 8. mart dočekale su sa velikim brojem usvojenih zakona, strategija, lokalnih dokumenata, odluka koji bi trebali da garantuju jednake mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima života.

Ipak, realnost i život koji živimo su drugačiji, jer su zene i u Vranju su kao pre više od sto godina na marginama društva.

Manje plaćene za isti rad nego  muškarci, žene teže dolaze do posla, ali lakše gube posao, u Vranju nema dovoljno žena na mestima odlučivanja, gde je realna moć i gde se donose odluke koje utiču na živote građana, podsecaju iz Odbora za ljudska prava u Vranju.

Nasilje je najveći problem sa kojim su žene suočene – svaka treća žena iskusi fizičko, psihičko ili seksualno nasilje

Zato, ovog 8. marta tražimo da u budućem radu Osnovno Javno tužilaštvo u Vranju višemesečno proganjanje i pretnje, lomljenje stakla na kući u kojoj stanuje jedna žena,  ne kvalifikuje kao ugrožavanje sigurnosti. Nedopustivo je da za ovakav vid kontinuiranog nasilja nad ženom OJT napravi Sporazum o prihvatanju krivičnog dela sa počiniocem krivičnog dela.

Tražimo da odmah prestane dvogodišnje institucionalno nasilje Osnovnog suda i CSR  Vranje nad nezaposlenom samohranom majkom S. Đorđević  iz Vranja u njenoj borbi sprovođenja izvršne odluke o starateljstvu svog maloletnog deteta, napominju iz ovog Odbora

(Kraj)