Ako zavirimo u novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji je stupio na snagu početkom godine, dolazi se do zaključka da je većina zgrada u kojima se danas stanuje potpuno devastirano i nebezbedno za stanovanje.
Naime, trenutno nema zvaničnog podatka o tome koliki je stambeni fond na teritoriji Jablaničkog okruga, zapravo koliko je tačno izgrađenih stanova u Leskovcu i okolini, ali se procenjuje da 90% tog fonda čine stanovi koji su građeni u vreme komunizma i socijalizma, do poslednje decenije prošlog veka.
„To znači da je ozbiljan broj zgrada doživeo potpunu amortizaciju po našem zakonu jer su stare između 20 i 50 godina, kao i oprema i instalacije u njima. Devedesetih godina je došlo do potpunog kolapsa sistema održavanja svih tih zgrada, tako da je većina zgrada u kojima se danas stanuje potpuno nebezbedno“, tvrdi Veljko Nikolić, vlasnik „Pegaz“ nekretnina koji je prošao obuku za profesionalnog upravnika Privredne komore Srbije.
TEMPIRANE BOMBE
Većina zgrada, barem u centru Leskovca, ima probleme sa prokišanjavanjem, pucanjem vodovodne i kanalizacione instalacije, lošom elektro i gromobranskom instalacijom, fasade se raspadaju, a podrumi su puni insekata i glodara…
„Međutim ono što je najopsanije od svega, i što toliki broj zgrada svrstava u grupu rizičnih za stanovanje je nikakva protivpožarna zaštita! Veliki broj zgrada su prave tempirane bombe“, procenjuje Nikolić.
Drveni ormarići u kojima su strujomeri sa starim osiguračima, dotrajale zajedničke elektro i gromobranske instalacije, drvene liftovske kabine, drveni sandučići za poštu, drvene pregrade u podrumskim prostorijama, neprohodni koridori za evakuaciju, problemi su samo jednog od zajedničkih stambenih ulaza koji smo posetili u strogom centru grada istražujući Nikolićeve nadove, a predstavljaju ozbiljan rizik za građane i njihovu imovinu.
„Mi svaki dan prolazimo pored toga i ne obraćamo pažnju! Masa zgrada nema nikakvu, ni minimalnu protivpožarnu zaštitu za koje postoji obaveza po našem zakonu o zaštiti od požara. Plan evakuacije, panik rasveta, hidranti, PP aparati, javljači požara – to skoro ni u jednoj zgradi ne postoji“, upozorava Nikolić.
NOVI ZAKON RIGOROZAN
Do kraja godine sve stambene zgrade mora da se registruju u skladu sa novim zakonom, moraju da imenuju upravnika zgrade, da imaju otvoren račun kod banke, spisak stanara i kućni red
Sve napred navedeno novi zakon ne dozvoljava, a stanari stambenih zgrada više neće moći da budu nezainteresovani za poslove održavanja i neophodnih radova.
Njime je predviđeno da u odlučivanju o važnim stvarima, učestvuju svi. Katastrofalnom stanju stambenih zgrada, njihovom daljem uništavanju, neslaganju komšija oko održavanja zgrade, nepoštavanje kućnog reda i mnogim drugim problemima, usvajanjem ovog zakona došao je kraj, tvrdi Nikolić.
„Zakon propisuje solidarnu odgovornost svih stanara zgrade i upravnika zgrade za eventualne štete koje se dese neprimenjivanjem zakonom predviđenih mera. Država skida sa sebe svu odgovornost kroz ovaj zakon i prebacuje je na upravnike i stambenu zajednicu. Velika ovlašćenja su data komunalnoj i građevinskoj inspekciji, koje će se starati da se zakon i pravilnici sprovode kako treba. Kazne za nesprovođenje zakona se kreću od 5.000 – 150.000 dinara za fizička lica, za pravna lica od 50.000-2.000.000 dinara“, nalaže Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.
NEMA VIŠE VRDANJA STANARA
Održavanje zgrade se vrši kroz hitne intervencije, tekuće održavanje i investiciono održavanje
Aktivnosti na održavanju zgrade po novom zakonu o stanovanju su obavezne.
„Nema više hoću neću da učestvujem. Ili, ja živim u prizemlju pa neću da plaćam održavanje lifta. Ili, briga me što komšiji prokišnjava stan. Zajednički delovi zgrade su briga svih stanara! Hodnici, instalacije, krov, podrumi, zemljište oko zgrade, liftovi, zajedničke prostorije, su zajednička imovina svih stanara u zgradi i svi solidarno moraju da učestvuju u održavanju zgrade“, tvrdi Nikolić.
Stanari stambenih zgrada u Leskovcu navikli su da budu nemarni prema zgradama u kojima žive, a često su, kada ih problemi sateraju u ćošak, tražili pomoć od lokalne samouprave koja im je nesebično finansijski izlazila u susret, iako to nije bila njena obaveza.
Na koji način lokalna samouprava pomaže sugrađanima, koliko će stanare stambenih zgrada održavanje u buduće da košta i kako im pomoći – čitaćete u sutrašnjem nastavku.
Dragan Marinković
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pa ako su nebezbedne donesite zakon i iselote ljude pa dajte na bagdalu nek napravi nove
To je i cilj ovog teksta, da se zna da će kroz godinu dve da se ruše i da se prave nove karton zgrade od strane bagdale i kompanije
Mogli smo mi i do sada da se organizujemo ali smo neljudi. Cast izuzecima ali glavni interes zbog koga bi se neko prihvatio da bude predsednik kucnog saveta je da, ma koliko imao ukucana za placanje vode prijavi samo jednog clana i da ucari nesto od zajednickih para koje bi eventualno prikupili stanari. Nekad je tu bilo entuzijazma, da svi po nesto uradimo, a sad kao gnjida placa vodu za jednog clana i drugo ga nista ne zanima. Eto, uspeo je u zivotu. Nadam se da ce po novom zakonu i sam makar prema glavnoj ulici izgled zgrade biti bitan.
Šta je pravi razlog zašto su zgrade u lošem stanju ? Sredstva koja građani mesečno uplaćuju za održavanje se nalaze na računu Gradskog stanbenog a ne na računu zgrade, i sa tim sredstvima više ne upravlja skupština vlasnika stanova već se ona troše bez ikakve kontrole od strane Gradskog stanbenog. Ta sredstva su morala da se koriste za plaćanje održavanja ali samo kada su neki radovi i izvršeni. Ovako kao sada to je trošeno bez ikakve dokumentacije i tako je nastalo ovo stanje. Skupština stanara vlasnika treba da donesu STATUT za zgradu u kome će se definisati svi odnosi među vlasnicima kao i izbor predsednika koji je ovlašćen za potpisivanje ugovora sa izvođačem radova i davanje naloga za plaćanje usluge sa računa zgrade jer ona ima svoj račun i PIB broj.Ovo je izbegnuto a novac od održavanja je trošen bez ikakvog uticaja vlasnika koji su ga uplaćivali za održavanje zgrade.
Uselili smo se u stanu u naselju Lamele pre 3 god, prisredili smo ga, ali danas stan izgleda ocajno upravo zato sto su vodovodne cevi iz doba Kulina Bana, parket se nadigao, u kupatilu kanalizacione cevi cure, da stvar bude jos gore, u svim stanovima je slicna situacija. U hodnicima I na stepenistu svaki dan spricevi I unucici alkohola, interfon I vrata se ne zatvaraju, zelenilo puno smeca koje bacaju komsije s visih spratova, placamo odrzavanje redovno, kada prijavimo problem sa cevima, proslede nas kod JKP Toplana, ovi kazu nije do njih, I tako u krug, o liftovima, od kojih je samo jedan u funkciji u zgradi od 10 spratova da ne pricam, a pozarne stepenice, naravno, ne postoje, a I predsednik kucnog saveta znam mu samo ime, za tri godine provedene u toj zgradi, nijednom nije odrzan sastanak, a problema ima na pretek… To je delic opisa zgrada u Leskovcu…