LESKOVAC – Nakon konstituisanja novog sastava Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije, za jednog od 43 člana ovog tela izabran je i profesor informatike iz Leskovca, Aleksandar Ničić, inače predsednik Regionalnog centra Sindikata obrazovanja Srbije za Jablanički okrug.

Iako su mnogi čuli za Nacionalni prosvetni savet, stiče se utisak da većina građana ne zna koje su tačno njegove ingerencije. Možete li da nam ih približite?

-Nacionalni prosvetni savet je najviše telo u obrazovanju u Srbiji. On prati i analizira stanje u obrazovanju na svim nivou i utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja obrazovanja i vaspitanja na teritoriji RS, što podrazumeva učešće u pripremi obrazovnih planova i programa, njihovo odobravanje, zatim zauzima stavove i preporuke u vezi sa  strategijom obrazovanja i vaspitanja, utvrđuje standarde kompetencija nastavnika, direktora  i svih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, utvrđuje predlog i izgled završnog ispita i ostale nadležnosti prevdiđene zakonom. Savet broji 43 člana koje bira Narodna skupština. U trenutnoj strukturi saveta promenjen je 21 član , odnosno oni kojima je u martu prošle godine istekao šestogodišnji mandat. Nakon devetomesečne pauze u radu,  u novembru su bili izbori za članove saveta i on je konstituisan 18. decembra prošle godine.

Na čiji ste predlog Vi izabrani?

Izabran sam iz redova reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja, što znači da je svaki od reprezentativnih sindikata imao svog kandidata i među njima Narodna skupština je poverenje ukazala meni.

Da li je tačno da ste dobili podršku svih poslanika izuzev pet, koji su bili uzdržani?

Na glasanju je bilo tako.

Da li je u pitanju petoro poslanika iz Jablaničkog okruga?

Nije mi poznato ko je bio uzdržan i prosto mi zvuči neverovatno da je izostala podrška poslanika iz Jablaničkog okruga, budući da sam ja bio jedini kandidat sa ovih prostora.

Kako doživljavate članstvo u savetu, mislite li da možete da promenite nešto?

Odluke se donose većinom glasova u odnosu na ukupan broj članova Nacionalnog prosvetnog saveta. Imajući u vidu da u novoj strukturi poznajem desetak izabranih članova, kako onih iz  stručnih pedagodiških društava, tako i ljude koje sam sretao u vreme štrajka u obrazovanju i na mnogim obrazovnim konferencijama i seminarima, mislim da je moguće čuti neki drugačij stav u odnosu na ranije ustaljene stavove. Koliko će naše diskusije promeniti stav prema određenim dokumentima, ostaje da vidimo jer je prva sednica, posle konstitutivne, zakazana za 19.januar i tada praktično počinje rad saveta u novom sastavu.

Regionalni centar Sindikata obrazovanja Srbije za Jablanički okrug prvi je takve vrste osnovan u Srbiji. Zatim je poslužio kao primer i drugima da se na taj način organizuju u okviru Sindikata obrazovanja Srbije. Nedavno ste imali izbore u Regionalnom centru, pobedili ste prilično ubedljivo svog protivkandidata, sa 43 prema 10. Je l zaista imate toliku podršku?

Taj rezultat ukazuje na podršku, ali ga još značajnijim čini činjenica da su se pojedini prosvetni inspektori i funkcioneri Srpske napredne stranke žestoko borili da me nema više na predsedničkom mestu u Regionalnom centru Sindikata obrazovanja za Jablanički okrug. U tom smislu,  pobeda ipak najviše govori o tome koliko su članovi odbora zaista zainteresovani za uspeh sindikanog delovanja, više od poslušnosti i bilo kakvih uticaja koji su prisutni na ovim prostorima.

Kako vidite stanje u obrazovanju, inače?

Kao prilično jadno. I nema izgleda da bude bolje. Po svemu onome što može da se nasluti, gledajući  smer kretanja obrazovanja poslednjih 15 godina, kao i po onome što se naslućuje u smislu uticaja stranih centara moći na sve sfere društvenog života u Srbiji, teško ćemo uspeti da održimo neki nacionalni integritet u smislu obrazovanja. Zaista smatram da smo do pre 15 godina imali jedan od najboljih obrazovnih sistema, bar na Balkanu, ako ne i u većem delu Evrope. Šta će se dešavati, nije zahvalno prognozirati, ali to ne znači da sindikalni rad treba da stane. Praćenjem procesa koji se dešavaju u obrazovanju i adekvatnom reakcijom u datom trenutku, verujem da možemo da sprečimo ili zaustavimo ono što bude negativno.

Koliki je uticaj u svemu tome samih prosvetnih radnika i koliko zavisi od njihovog materijalnog položaja?

Materijalni položaj je svakako ključan. Prosvetni radnici su suočeni sa nipodaštavanjem od strane države koja bi trebalo da je na njihovoj strani. Poslednjih 15 godina, koliko god da je njihova finansijka sigurnost bila urušavana od strane države i koliko god da su prosvetni radnici reagovali na tu temu, ništa se značajno nije desilo osim bezgraničnih obećanja koje je država potpisivala i kršila, redovno. S druge strane, mnogi zakoni i propisi definišu obaveze države i poslodavca prema zaposlenima u obrazovanju koji se ne poštuju i tužno je što je često jedino putem pravne zaštite, odnosno preko suda, moguće da se osnovna prava i ostvare. A prosvetni radnici su, na njihovu žalost, a na sreću države, vrlo retko odvažni da tim putem ostvare svoja prava i prepuni su saosećanja prema opštini, školi, državi, bez obzira što to negativno utiče na njihovu porodicu. Višegodišnje zapostavljanje prosvetnih radnika u egzistencijalnom smislu dovelo je do toga da danas neko može da bude i u pravu kada negativno gleda na rad prosvetnih radnika. Plata prosvetnih radnika trebalo bi da bude bar duplo veća, a onda bi trebalo ozbebediti i sistem merenja kvaliteta rada nastavnika.

Nedavno ste, na javnoj raspravi o budžetu grada Leskovca za 2016., pohvalili obim ispunjavanja obaveza lokalne samouprave prema zaposlenima u obrazovanju. Kakva je saradnja sindikata kojim predsedavate i grada?

Svakako ne mogu da se požalim na saradnju sa lokalnom samoupravom kada govorimo o gradu Leskovcu. Mi smo sve ovo vreme u jednom dobrom poslovnom odnosu. Kao sindikat,  preporučili smo neke smernice na temu onoga što bi trebalo rešavati i o tome se zaista vodilo računa. Pre dve i po godine potpisan je kolektivni ugovor sa predškolskom ustanovom „Vukica Mitrović“ u Leskovcu, jubilarne nagrade bile su isplaćivane u neto iznosu, pa smo ukazali na nepoštovanje zakona i to je vraćeno na bruto iznos. Veoma je bila sporna isplata putnih troškova zaposlenima u obrazovanju i oni su ta prava ostvarivali samo putem tužbi.  Međutim, nakon puno upornosti, ali i zalaganja pojedinih  predstavnika lokalne samouprave, u prvom redu načelnika Gradske uprave za finansije, Dalibora Tričkovića od avgusta smo ušli u redovnu isplatu putnih troškova. Jedino što sam ja na toj javnoj raspravi apelovao je da se obrati pažnja na još jednu obavezu, a to je stalno stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju. Mislim da ćemo i to rešiti jer to usavršavanje ne treba da plaćaju sami zaposleni, a poslednjih godina stvorena je fama da će oni profesionalno ispaštati ukoliko sami ne finansiraju usavršavanje.

Šta će biti sa tehnološkim viškovima u prosveti i ukrupnjavanjem norme nastavnika o kojoj se često govorilo u vreme štrajka, kao o vidu smanjenja troškova ministarstva?

Problema sa tim ima na celoj teritoriji Srbije. Na sreću, Regionalni centar  sindikata obrazovanja u Jablaničkom okrugu godinama prati svako slobodno radno mesto  i mogućnost proširenja norme za već zaposlene. Pišemo predstavke i vršimo pritisak na Školsku upravu i ministarstvo da postupaju po zakonu. Procenat rešenih slučajeva kod nas iznosi oko 80%.

Međutim, to ukazuje na nešto drugo – da je prosvetna inspekcija odvojeni sistem od Ministatvsa prosvete jer je ministar svojim potpisom garantovao da zbrinavanje tehnoloških viškova, ali i radnika sa nepunom normom bude prioritet u smislu smanjivnja troškova ministarstva u delu plata i doprinoa. Tako bi  prosvetna inspekcija morala da bude zaintreresovana da interveniše kada direktori ne poštuju poseban kolektivni ugovor. U praksi se dešava da  kada se prosvetni radnik obrati ovoj inspekciji, dobije odgovor da za njih, kao inspektore, poseban kolektivni ugovor ne važi. Čak su opštinski prosvetni inspektori opštine Vlasotince i grada Leskovca pojedinim zaposlenima dali pisani dokument sa pečatom i potpisom da oni nemaju nadležnot da postupaju po posebnom kolektivnom ugovoru. I to je vrlo smišljana opstrukcija ostvarivanja prava zaposlenih.  Takođe, u Ministarstvu prosvete već dve godine imamo vršioce dužnosti  pomoćnika ministra za inspekcijske poslove bez vidljivih rezultata.  Kada se radi o tzv. B listi, tj. radnicima koji su sa nepunom normom zasnovali radni odnos, oni uglavnom ne dobijaju proširenje svoje norme kada se uprazni mesto u školi u kojoj, inače, rade, već se zapošljavaju drugi radnici. Rešenje tog pitanja je bolna tačka političkih zapošljavanja jer ako se tu ispoštuje kolektivni ugovor, mnoga „pikirana“ radna mesta će biti zatvorena. To ukrupnjavanje norme je potrebno, ali mnogima ne odgovorava i zato mi imamo opstrukciju prosvetne inspekcije.

I šta ćete preduzeti po tom pitanju, kao sindikat?

Počeli smo da upućujemo nove predstavke, pozivajući se na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i odgovornost direktora, po članu 63, koji kaže da automatski postoji osnov za razrešenje direktora ukoliko zaposli  lice van zakona i posebnog kolektivnog ugovora. Izgleda  da je to jedini način da pomognemo zaposlenima u obrazovanju jer u resornom ministarstvu očigledno nemaju snage da ostanu na put opstrukciji u svojim redovima.

(Kraj)