Nе критикујем  грађанске протесте, који се одржавају, у многим градовима Србије против оваквог накарадног режима,  јер веома су важни, као израз воље једног дела грађанске Србије, да се не мири са тренутним стањем. Није ми нaмера да критикујем протесте, ако су праведни бунт грађана, а јесу.  Ја само одговарам на постављено питање: Куда воде ови протести?, а мој одговор је – никуд.

Станите мало и размислите, пре него почнете да ме псујете, и доћи ћете до закључка да у овим мојим текстовима нема никакве дихотоније.

Само, мало. Да разјасним. (Док ове моје текстове читате, стално имајте на уму речи А.:„Без личног искуства, нема мишљења.“) Јасно је сваком учеснику протеста, да протести не могу да промене власт, али шаљу јасну поруку. Од вајкада је тако бивало, бива и биваће у мајчици Србији. Оно што не волим то је да цитирам самог себе, и још са поруком: „Је сам ли вам на време говорио.“vjačeslav nešić,

Пре једно три четири година, у расправи са „@djura “написао сам: „Odbornik opozicione Reformističke stranke u Skupštini Leskovca Dejan Mitić ocenio je da su samo neorganizovani građani opozicija vlasti u Leskovcu. „Opoziciju čine samo građani i niko više. Ostali se plaše da ne izgube posao i ćute. Samo građani kojima je loše mrmljaju sebi u bradu jer nema ko da ih povede“, rekao je Mitić. А ја сам додао:  „Večna istina je: jedina stvarna i najopasnija opozicija režimu jesu građani. Oni jedini, štiteći sopstvene interese, mogu da budu korektiv režima.” Ali kakav? Na ulici?!

Zato, ako se ubrzo ne pojavi jaka opozicija, nama u Leskovcu predstoji anarhija ili depresija, valjda dva najgora oblika kolektivnog nesvesnog u narodu poznatog kao motke i močuge; na scenu stupa RULJA i njegovo veličanstvo HAOS; dogodio se narod! Nešto vam zvuči poznato?! Živi bili, pa videli! Tek toliko da se zna. Pa da li to treba Leskovcu?!

Da ne bi do svega ovoga došlo, vlast mora da čuva, neguje i konsultuje opoziciju za sve, a pogotovu za neka životno važna pitanja o funkcionisanju i napretku Grada. Али тако сва непогоде почињу. Лавина настаје од обичне грудве снега – најмање! Zato se sistemi i ustrojavaju, da olakšaju istoriju i život, za razliku od stihijnosti (svih boja) koje daju slab (ili nikakav) efekat uz maksimalno traćenje energije i otežavanje života.“

Међутим, повлачење олаких аналогија са садашњим временом и околностима је ризичан посао, и није ми ни намера. Тада сам „@djura “ поручио, врло нервозан, да: „ Ако не ојача  ДС, са новим људима и сасвим новом организацијом, нас чека „Сириза“ или у крајном случају „Златна зора“!Тако сам писао.

А, сада?улица?! Не заговарам је, ни у лудилу. Али много паметнији и искуснији људи од мене, предосећају крвави сценарио ако се власт не уразуми. Па тако, Јово Бакић предсказује револуционарни суд за Вучића; Горан Марковић каже да ће само улица ће решити ово стање; Рујевић пише: „Па зар ти људи стварно мисле да се ово завршава мирно? Као, шеташ и некако буде боље?; председник САНУ Владимир Костић изражава бојазан да ће се „спирала насиља завршити у Србији“ јер је Србија по многим линијама подељено друштво, у којем би нетрпељивост и агресија могли да прерасту у међусобни обрачун; наш „пријатељ“ Месић је давно константовао да ће се Србија купати у мору крви, итд, итд.

О опозицији. Моје претерано неповерење у опозицију, плод је вишедецениског личног искуства, од Коштунице па до Тадића.

Међутим, опозиција је онаква какву имамо, далеко је од идеалне, али друге, нажалост, немамо. „Каква зрна онаква и погача.“ Без жеље да „просипам“ накнадну памет, или да мудрујем о томе: шта би било – кад би било,  моји фаворити ниси Ђилас (ни у бунилу), а  још мање (не дај боже) предводник ратно профитерске напредњачке власти – Вучић.  Међутим, између „несносне власти и ризичне опозиције“ (Т.Ф.) има разлике,  можда би било куд и камо боље да је та разлика много већа, али ја хоћу да се ова власт промени и баш ме брига каква је опозиција.

Бар, у једноме треба да се сложимо – све почиње изнутра, од нас. Када будемо бољи људи имаћемо и бољу власт, а до тада…? Шта пре смене власти, а шта после смене власти  – накнадно у наредним  текстовима.

Леп дан, и свако добро. Ма где били.

Др Вјачеслав  Нешић

У суботу, заједно са породицом, бићу на протестима.