Lebane je mala opština na jugu Srbije koja ni po čemu nije poznata u Srbiji, osim po siromaštvu i u poslednje dve, tri godine po diktaturi, vidljivoj na svakom koraku, posebno u Skupštini opštine. U ekonomskom i političkom životu Srbije Lebane je potpuno nevažna opština, ali je ona u isto vreme ogled kako ne treba da da izgleda parlamentarizam u Srbiji. Nego, pođimo redom.

U Lebanu, na ponoćnoj vanrednoj sednici u decembru 2017. godine, na koju nisu pozvani svi odbornici, petorici odbornika se oduzimaju mandati i dodeljuju drugima, s tim što se isti postavljaju za opštinske većnike bez njihove saglasnosti. Kasnije, Upravni sud poništava odluke skupštine i odbornicima vraća mandate. Skupština opštine ne sprovodi odluku suda već dve godine, na šta reaguje i nadležno ministarstvo upozorenjem da su sve sednice održane u medjuvremenu nelegalne, ali i dalje sve ostaje po starom, osim što je ministar za lokalnu samoupravu čest gost predsednika Skupštine opštine Lebane.

Istovremeno, u Lebanskoj skupštini vrše funkciju odbornika ljudi koji istovremeno obavljaju i funkcije direktora, što je nespojivo sa zakonom o Agenciji za borbi protiv koruupcije. Recimo:

Dragan Jović je odbornik u SO Lebane i direktor osnovne škole u Lebanu, dok je istovremeno i predsednik OOSPS u Lebanu. Na reakciju Agencije, predsednik skupštine, inače njegov rođeni brat, obaveštava Agenciju da je Dragan Jović podneo ostavku februara 2017. godine na funkciju odbornika i da od tada ne prisustvuje sednicama, što je neistina, jer pomenuti gospodinna svakoj sednici aktivno učestvuje, o čemu svedoče uredno vođeni zapisnici;

Dalje, Dragana Gocić Vukadinović, direktorka je Centra za socijalni rad i odbornik u SO Lebane, Miloš Stevanoviš, direktor je Sportsko-rekreativnog centra i odbornik u SO Lebane i Bojan Jovanović, direktor je Agencije za lokalni ekonomski razvoj i odbornik u SO Lebane.

Dakle, četiri odbornika već više od tri godine obavljaju funkcije koje su u direktnoj suprotnosti sa zakonom i niko ne reaguje, a pojedini od njih isti prestup čine još od 2013. godine, što je više od šest godina. Koja se poruka ovako nečim šalje???

Upravni sud donosi pravosnažnu odluku o povraćaju mandata odbornicima, koju lokalna skupština ne sprovodi, a da za isto ne snosi sankcije. Koja se poruka ovako nečim šalje???

Primer iz male opštine, očito beznačajne za Srbiju, kako funcioniše zakonodavna izvršna i sudska vlast. Da li je ovo poruka svima nama??? I, što je još važnije, hoćemo li je na pravi način konačno razumeti???