Bila jednom jedna devojčica… Glupo je ovako počinjati tekst, devojčica je sada tetka i to je bilo pre više eona… Ali… Devojčica je, kao i ostala deca tih godina,  obožavala da gleda nekadašnje emisije za decu, koje su se prikazijale na nekadašnjoj, da ne kažem pokojnoj, televiziji. 

Heroji te devojčice bili su Timoti Bajford, Raša Popov i Vladeta Janković. Ono što devojčica nije naučila od roditelja, oni su je naučili. „Neven“, „Poleterac“, „Na slovo na slovo“, „Babino unuče“, “Mitovi i legende” i “Fore i fazoni”, oblikovali su devojčicu više nego svi razredi svih škola koje je završila.

Devojčica je naučila ponešto o moralnim vrednostima, o odraslima, o deci, o drugarstvu, o istoriji, o pesnicima, o jeziku, na jedan nekonvencionalan, šarmantan i nenametljiv način.

Devojčica je bila ogrnuta tim duhom, kao i druga deca koja su sazrevala oko nje. Devojčica je naučila šta je humor.

Devojčica je odrasla, postala neki , kao, zreo čovek. Devojčica je sada, dakle, tetka, koja je postala užasnuti svedok vremena i toga šta se u tom vremenu sa njenim herojima desilo.

Najpre, Timotiju Bajfordu se zemlja Srbija lepo zahvalila što je negovao duh njene dece. Nisu hteli da mu daju penziju, niti pomoć kada je oboleo. Paradoksalno, dragi Timoti se spasio kada nas je napustio.

Danas u novinama čitam da su dva mladja maloletnika, inače štićenici Centra za socijalni rad u Rakovici, divljački prebili Rašu Popova. Raša je sada jedan stari čika od 81 godine, i ne shvatam kakva to deca mogu i uživaju u tome da prebiju jednog blagorodnog starčića.

Sram da te bude Srbijo, i opet sram da te bude!

Socijalni sistem ti je urušen, vlada sveopšta socijalna nebriga. Divlja deca, besprizorna, nevaspitana, ispuštena, marširaju ulicama i tuku ljude. I to kakve ljude?!

One uz koje ste i vi iz državnog vrha odrasli, koji su i vas nešto učili. Pa, slabo su vas naučili, izgleda.

Čim vam državne ustanove ne funkcionišu kako valja, čim mentori centara za socijalni rad ne rade svoj posao kako treba, čim štićenici divljaju, čim domovi za nezbrinutu decu i kazneno-popravne ustanove ne funkcionišu.

Hoćete li umeti da objasnite svojoj deci, koju ste i samu zatrovali lošom televizijom, japanskim crtanim filmovima i jezivim dečjim programom, ko je bio Timoti Bajford, ko je Raša Popov, i da su stradali zbog vaše nebrige?

Ovo društvo je trulo do koske, kada deca kojoj je Raša život posvetio, batinaju okolo sve, pa i njega. Ovo društvo je pokazalo svoje gnojavo lice i kada je Dragan Maksimović Maksa mučki ubijen!

Ko je sledeći? Vladeta Janković? Ili vi? Ili ja? Ovo, bojim se, nije ni fora ni fazon. Naše društveno uredjenje je uvelo. A to nije nikakav urbani mit ili legenda.

Pauza ( i to traje)

Nekadašnja devojčica, a sadašnja tetka  – plače.

Danica Nikolić,

dramski pisac