Iako do prvih plodova “crvenog zlata” ima bar tri meseca, cena bi mogla da bude duplo niže nego proššle godine, kada se kilogram ovog voća plaćao od 500 do 600 dinara po kilogramu.

Ovakve prognoze plod su tvrdnji otkuplivača koji još nisu prodali zalihe iz prošlogodišnje berbe, pa stručnjaci preporučuju malinarima da se preračunaju I da u krajnjj lini obrađuju onoliko koliko njihova pordica može samo da obere tokom jednoipomesečne berbe.

“Naša je preporuka da se obradi onoliko koliko može porodično da se obere, ništa više od toga, a onaj ko bude radio veće površine mora biti svestan da sam rizikuje da možda zbog lošije cene neće imati računicu i moći da pokrije sve troškove. Ako ne budemo mogli da prodamo malinu po ceni koja pokriva naše troškove, mi nećemo moći da proizvođačima platimo otkupnu cenu kao velike hladnjače”, stoji, između ostalog, u objavi na društvenim mrežama jedne manje hladnjače iz zapadne Srbije.

Povod da se na ovaj način upozore malinari koji su im do sada predavali rod, kako tumače poznavaoci prilika na tržištu ovog voća, leži u činjenici da su prošle godine, nakon tri četvrtine berbe, veliki izvoznici cenu maline, koju su kupili od malih hladnjača, jednostavno prepolovili.

S druge strane, pojedini proizvođači maline u komentarima na ovu objavu ističu da će, pošto na isplatu robe koju su im predali svakako čekaju pola godine i zbog toga ulaze u minis, ove sezone saditi manje površine.

“Kad sam već na gubitku i ne mogu da ispratim cene agrotehnike i đubriva, kad ne mogu da ispoštujem da je prskam 15 nego tri puta, onda će je biti i manje za sve! Bolje da znam da ću da radim za 300 dinara po kilogramu, ali onda za hladnjačare neće biti 15, nego pet tona maline da pokrijem svoje domaćinstvo”, piše jedan od njih.

Po rečima Dobrivoja Radovića, predsednika Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije, poruka da će otkupna cena maline biti duplo niža nije dobra, „a nije ni realna jer mali otkupljivači i hladnjače drže tek 15 odsto tržišta“.

“Čast izuzecima koje imaju sopstvene plantaže, ali male hladnjače napravljene u poslednjih 5-10 godina samo su posrednici u prodaji koji su osetili brzu zaradu. A sada im se, u stvari, „vraća“ to što su u sezonama 2020. i 2021. godine u izvozu uzimali od jednog do čak 2,5 evra po kilogramu smrznute maline, dok smo mi proizvođači po kilogramu dobili svega 10 do 15 dinara”,  kaže Radović.

On ističe da je o ovogodišnjoj otkupnoj ceni još rano govoriti jer se ne zna ni kakav će biti rod „crvenog zlata“, niti kakve nas vremenske prilike očekuju na proleće.

“Tako da oni ne treba da plaše proizvođače, mi moramo raditi, a ako ponude upola manju cenu mi možemo da rizikujemo da jednu godinu malinu ne oberemo. Preživećemo, a šta će oni da rade, da zamrznu maglu ili sneg”, pita predsednik domaće Asocijacije malinara.

Da se domaća malina i dalje dobro prodaje on ilustruje podacima Uprave carina po kojima je u prošloj godini, po konstantno prosečnoj ceni od 5,5 evra za kilogram, iz Srbije izvezeno 68.000 tona maline. Takav trend nastavljen je i prvom mesecu ove godine kada je izvezeno oko 4.700 tona.

(Blic Biznis/Jugmedia)