Cev Čehovljeve puške

Ovde ili će se zaista zapucati ili će se budale dozvati pameti. A pošto je dozivanje pameti u Srbiji posao sa neizvesnim ishodom i kod onih za koje se sumnja da je poseduju a kamoli kod budalastih, bojati se da će se Srbi, u nedostatku istinskih karadušmana, po tom pitanju okrenuti sebi, to jest vratu bližnjeg svoga…

…Ima ono čuvenog Čehovljevo  dramaturško pravilo po kome će puška koja u prvom činu visi na zidu, sigurno da opali u trećem. E, ovo posvađano, podeljeno i zakrvljeno  društvo već odavno igra u tom prvom činu i ide ka trećem preskačući drugi, dok se scenografija te lude pozornice sve više popunjava puškama, metama, vešalima, konopcima,  pretnjama, zaverama, atentatima…Inspicijenti ne došaptavaju replike već dobacuju ratne pokliče dodajući municiju i čekajući ko će se prvi dohvatiti one puške sa zida – takav se,na žalost, uvek nađe – a onda, spasavaj se ko može.

Ta otrovna i opasna propaganda i pripadajuća joj retorika naše društvo permanentno drži u predvorju tinjajućeg građanskog rata: huška ljude jedne na druge, od političkih protivnika i neistomišljenika pravi krvne neprijatelje i javni diskurs pojednostavljuje na matricu mi i oni, tačnije ili mi ili oni. A kada je situacija ili ili onda imamo situaciju iz čuvene Haustorove rok poeme „Šejn“ po kojoj „u ovom gradu nema mesta za jednog od nas“. Ako se stvari tako postave onda je logično taj „jedan od nas“ višak koga je najbolje ukloniti da ne smeta i da ne kvari poredak stvari a kad se u tom poslu iscrpe sva sredstva, logično na red dođe i ona Čehovljeva puška.

Samo u takvom društvu, čiji okvir je postao pretis lonac sa blokiranim sigurnosnim ventilom na poklopcu i u koje se zločinački proračunato ubrizgava seme straha, animoziteta i paranoje,  moglo se desiti da naslovnica jednog nedeljnika i karikatura jednog dnevnika kao satirična replika na buku koja je podigla naslovna strana, postanu metafora metazavere protiv predsednika države a uredništva ovih novina se targetiraju kao zločinačka udruženja, maltene šira familija IRA i Crvenih brigada.

Da živimo u normalnim okolnostima, puška sa naslovne strane NIN-a bi bila učitana kao metafora afere o švercu oružja koja je postala ozbiljna pretnja vlastima što ona i jeste, i ništa više. Međutim, ona je, zahvaljujući ambijentu u kome se već godinama igra na dželata i žrtvu, odmah  iskočila iz žleba svoje bazične simbolike i idealno legla u kontekst opšteg ludila koje se opredmećuje, podgreva i usložnjava na naslovnim stranama tabloida i u studijima paratelevizija bliskih vlastima po kojima u stanju borbene gotovosti dežuraju tumači atentata, zavera i ataka.

I nisu se oni užasnuli nad tom naslovnom stranom  ( koju kolege, verujem, da se nisu na tren zaboravili u kakvom društvu žive i rade, verovatno ne bi ni stavile) oni su joj se iskreno obradovali, jer im je došla kao kec na deset tog špila sazdanog od sumnjičenja, spinovanja, podmetanja i zamene teza. I dali su sve od sebe da je maksimalno iskoriste pa će, ako se ovim tempom nastavi, taj snajper evoluirati u višecevni bacač raketa a Mića Ćulibrk, glavni urednik NIN-a,  uznapredovati u Apisa lično.

Ona je idealno poslužila opsluživačima teške tabloidne artiljerije da iz nje raspale, pa su tako juče uz fotografije pet opozicionih lidera, bez ikakve zadrške, napisali kako je njihova jedina politika ubiti Vučića.

Ta vrsta lakoće sa kojom možeš optužiti ljude da rade na ubistvu, ne samo predsednika, već bilo koga, moguća je samo u društvu duboko poremećenih pravila igre čiji su akteri relaksirani od obzira i odgovornosti, a njihove paušalne teške optužbe i ostale blasfemije koje okolo godinama rasipaju su inicirane i sponzorisane. To možeš raditi na takav način samo ako si siguran da za to nećeš odgovarati a zna se ko može dati takve garancije.

Garantni list za legitimizovano medijsko i političko ludilo potpisuje i pečatira upravo onaj koji se predstavlja kao najveća žrtva i koji je celu stvar i osmislio sa ciljem da taj žrtvenik sa koga programirano krvari i dublira Prometeja izgleda grandiozno a da ga ne zanima niti više vodi računa koliko taj lažnjak može ozbiljno da košta.

Zato bi glavnom reditelju ludog igrokaza sa pucanjem bez pevanja bilo najpametnije da ovu dramu zaustavi na drugom činu, jer, ako dođe do trećeg čina više niko sa garancijom ne može znati protiv koga će se okrenuti ona Čehovljeva puška.

 

Glosa: Scenografija naše lude pozornice sve više popunjava puškama, metama, vešalima, konopcima,  pretnjama, zaverama, atentatima.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

6 komentara

Ostavite odgovor na Apis Odustani od odgovora