SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju dan Prepodobne mati Paraskeve, Svete Petke za koju se veruje da je  zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.

Ova svetiteljka čuvena po svom misionarskom radu poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć.

Na današnji dan svetiteljki  se posebno obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom, a mnogim porodicama u Srbiji danas je krsna slava.

Crkveni spisi pokazuju da se rodila  u gradu Epivatu, koji se nalazi na obali Mramornog mora između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop.

Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelјa, želјna podvižničkog života, ona napusti roditelјski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju, živeći strogim asketskim životom. U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Posle povratka, poživela je još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblјu već izdvojeno od drugih.

U eparhijama Srpske pravoslavne crkve oko 250 crkava posvećeno je svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu.

Narodna verovanja, kažu da na današnji dan, ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu ne žena.