Danas se obeležava Svetski dan turske kafe, koja je u Srbiji za godinu dana poskupela 30 posto

Svetski poznati napitak, turska kafa zauzima važno mesto u turskoj kulturi. Napitak je toliko značajan da je UNESCO 2013. proglasio 5. decembar Svetskim danom turske kafe. Proslavimo ovaj dan uz šoljicu vrele turske kafe!

Turska kafa zauzima posebno mesto u tradicionalnoj turskoj kulturi. Tehnika pažljivog kuvanja kafe, njen aromatičan ukus, njena karakteristična penasta površina i njena prezentacija su neodvojivi element turskog gostoprimstva i druženja. Za tursku kafu se kaže da „kafa ima sećanje na četrdeset godina“, što je svojevrsno svedočanstvo o integralnoj ulozi napitka u svakodnevnom životu i prijateljstvu u Turskoj.

Srbija godišnje uveze 30.000 tona kafe uglavnom iz Brazila.

Turska kafa očarava ljubitelje kafe svojom aromom i baršunastom penom, kao i elegantnim izgledom, a takođe je poznata i po svojim svojstvima koja otvaraju um i daju energiju. Uvrštena je na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine 2013. godine zbog svog jedinstvenog ukusa i tradicionalne vrednosti, a 5. decembar, datum upisa turske kafe na UNESCO listu, se slavi kao „Svetski dan turske kafe“.

Upečatljivo jedinstven ukus i vekovima stara tehnika kuvanja

Kafa je prvi put stigla u Tursku preko Jemena, za vreme vladavine osmanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog (1520-1566). Sredinom 16. veka, prve javne kafedžinice su počele da se otvaraju u Istanbulu, donoseći sve popularnije piće široj publici. Kako je uživanje u turskoj kafi ušlo u modu u regionu i šire, trgovci su počeli da trguju zrnima kafe i preko granica, te je tako turska kafa, poznata po svom robusnom ukusu i privlačnoj ceremoniji pripreme i služenja, postala glavna atrakcija širom Evrope.

Republički zavod za statistiku izračunao je da je 200 grama kafe u proseku poskupelo za 26 posto za godinu dana.

Najvažnija karakteristika, koja razlikuje tursku kafu od drugih vrsta kafe je finoća mlevenja. Zrna kafe se prvo fino melju, te se zatim polako kuvaju u ključaloj vodi, i na kraju napitak se poslužuje. Ova metoda dovodi do toga da sloj praha uvek tone na dno šolje formirajući soc, a konzistentnost načina kuvanja, koja je vekovima ostala ista, razlikuje tursku kafu od drugih vrsta napitaka od kafe.

Još jedna jedinstvena komponenta turske kafe je njena prezentacija. Turska kafa se servira u malim šoljicama, uz čašu vode i parče ratluka. Voda osvežava nepce i naglašava ukus kafe, dok slatkiš zaslađuje jezik.

Sastavni deo društvenog života i tradicije

Turska kafa je ključni element druženja i kulture u Turskoj. Na primer, kafa se uvek služi posle obroka i sastavni je deo druženja sa prijateljima. Kod kuće domaćin će pitati goste da li prvo žele da popiju kafu, a kada budući mladoženja poseti kuću mlade da zatraži njenu ruku, buduća mlada kuva tursku kafu za svog udvarača i njegovu porodicu. Legenda kaže da ako ne želi da se uda za svog udvarača, u kafu stavlja so umesto šećera.

Postoji takođe i tradicija proricanja sudbine iz taloga kafe ili „čitanja šoljice“.

Nakon ispijanja kafe, šolja se stavlja naopako na tanjir i tumače se oblici formirani od taloga. Ova ljupka i maštovita tradicija je takođe divan deo turske kulture. Iako je turska kafa sama po sebi uvek posebna prilika, sa još većim zadovoljstvom ćemo uživati u njoj 5. decembra, na Svetski dan turske kafe!

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare