Za godinu dana u Srbiji umre 52663 stanovnika, od čega skoro polovina od kardiovaskularnih bolesti, najnoviji su podaci iz poslednjeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku. O uzrocima nastanka srčane insuficijencije ili slabog srca, najčešći uzrok smrti, o simptomima, kako se leči, odnosno živi sa ovom bolešću, razgovarali smo sa doktorom Miodragom Miladinovićem, šefom Koronarne jedinice Opšte bolnice Leskovac.

Šta je to slabo srce ili srčana sistolna insuficijencija ?

Kada se kaže slabo srce misli se na oslabljenu srčanu snagu ili slabiju kontaktilnost srca. Srce pri istiskivanju krvi u aortu,treba da istisne 60 do 70 posto onoga što utekne u levu komoru, to se zove ejekciona frakcija. Zdravo srce istisne u jednoj kontrakciji 80 do120 ml krvi, a tokom jednog minuta 4 do 6 litara kvi. Ta istisnuta krv hrani ceo organizam, to je udarni volume- jedna kontrakcija, dok je minutni volume protok krvi za jedan minut kroz sve naše organe. Ta krv ide u krvne sudove glave, hrani se mozak, zatim periferna arterijska cirkulacija i hrane se svi organi. Kada kažemo slabo srce u kardiologiji, mislimo na oslabljenu istisnu snagu-sistolnu srčanu insuficijenciju sa smanjenom ejekcionom frakcijom manje od 40 posto, a glavni simptomi su gušenje u naporu, gušenje u snu, zamaranje pri lakšim fizičkim aktivnostima.

Kako se leči slabo srce ?

Naše srce najbolje funkcioniše kada živimo mirnim životom, bez preteranih ambicija, sa prioritetima u okviru porodice. Šetnje i redovan boravak u prirodi, umerena i raznovrsna ishrana, bez svađa i iziva gneva su preduslovi da sačuvamo zdravo srce. Slabo srce ne trpi apsolutno mirovanje u krevetu, niti preveliki stres i napor. Čitav naš organizam , pa i srce žive od recirkulacije, od umerene, dozirane i kontinuirane fizičke aktivnosti. Dakle fizički trening, doziran do zamora je lek za naše srce i za zdravo i za bolesno.

Lekovi takođe mogu da pomognu i produže život čoveku sa slabim srcem

U ovom slučaju najpre se utvrđuje uzrok srčane slabosti, da li je u pitanju šećer, hipertenzija,koronarna bolest,da li su srčane mane, da li treba da se otvaraju krvni sudovi u koronarnoj bolesti. Kada imamo klinički manifestno slabo srce, prva grupa lekova su beta blokatori,koji usporavaju rad srca, odmaraju ga i na nivou receptora čine kardiomiocit bolje organizovan sa efikasnijom kontrakcijom.Taj proces se zove desenzitizacija kardiomiocita, receptora, na srčanim ćelijama. To beta blokatori, recimo, Concor i Nebilet rade i omogućavaju racionalniji i efikasniji rad kardiomiocita i čitavog srca. Diuretici su lekovi koji uklanjaju višak tečnosti iz organizma kod pacijenata sa slabim srcem, recimo Lasix i Eplerenon. Aceinhibitori kao što su Ramipril, Perindopril su kamen temeljac lečenja srčane insuficijencije. Entresto lek, inhibitor neprelizinskih receptora vazdodilatator u kombinaciji sa Valsartanom, znatno pomažu kod slabog srca, kod sistolne srčane insuficijencije, smanjuju smrtnost i produžavaju vek.

Šta mogu da rade osobe sa slabim srcem ?

“Potrebna optimalna telesna težina, ishrana treba da bude neslana, jer so sakuplja tečnost koja opterećuje srce, neophodno je kontrolisati šećer u krvi jer i ‘’granični’’ oštećuje srce i krvne sudove. Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi, povišeni nivo mokraćne kiseline direktno oštećuju srce i krvne sudove”

Sposobnost za rad ljudi sa slabim srcem klasifikuje se NYHA skalom od 1 do 4.Često ne postoji korelacija između objektivne slabosti srca i onoga što čovek može da radi.To zavisi od utreniranosti, od telesne težine, od voljnog momenta.I oni koji mogu samo u postelji da rade.Oni koji imaju slabo srce nisu invalidi ali, objektivno imaju slabiji fizički kapacitet, kraći životni vek i skloniji su oboljevanju drugih organa, prvenstveno bubrega.Nažalost, oni sa frakcijom ispod 35 posto su kandidati za naprasnu srčanu smrt i holterom EKG-a se utrđuje potreba za ugradnjom antiaritmijskih pejsmejkera-ICD”.

Šta uzrokuju pojavu vode u plućima, da li je to povezano sa srcem?

Postoji i drugi pojam srčane insuficijencije, gde srce nema oslabljenu kontrakciju, a  koja se naziva dijastolna srčana insuficijencija, gde srce nije mekano, već je tvrdo, neelastično.Takvo srce se ne puni dovoljno u periodu mirovanja srca-dijastole. Istisnuta krv je nedovoljna za snabdevanje organa, a povećani pritisak u levoj komori se prenosi na pluća što za posledicu ima ‘’vodu u plućima’’ ili edem pluća. Klasičan primer dijastolne srčane insuficijencije je kod ljudi sa povišenim krvnim pritiskom koji na rentgenu nemaju uvećano srce,a pri porastu pritiska može stvoriti vodu plućima koja izaziva gušenje. Isti je mehanizam kod slabog srca, koje se slabo kontrahuje, ne istiskuje dovoljno oksigenovane krvi poreklom iz plućnih vena koje su na rentgenu kod slabog srca proširene, jer nema dovoljnu snagu. U takvoj slaboj levoj komori zaostala neistisnuta krv povećava pritisak krvi u levoj pretkomori, pa u plućnim venama. To izaziva gušenje-kardjialnu astmu, a ako se takvo stanje ne leči razvija se  voda u plućima, odnosno edem pluća.

Koji je to najučestaliji razlog slabog srca ili srčane insuficijencije?

“Udisanje čestica čađi, PM čestica dovodi do kumulativnog oštećenjapluća, cirkulacije i srca”

To je koronarna bolest ili ishemija miokarda uzrokovana zapušenjem odnosno stenozom krvnih sudova koji ishranjuju srce. Infarkt miokarda je jedan od najučestalijih koronarnih bolesti i tokom infarkta određeni deo srčanog mišića koji je zahvaćen infarktom strada, nekrotizira, ispada iz kontrakcije, posle toga ostaje električno i kontraktilno mrtav I smanjuje se frakcija od normalnh 60 do 70 posto do 30 do 40 posto. To srce je zanavek slabo.

Kako se sprečava ili leče posledice infarkta?

Poenta priče je u lečenju infarkta brzom otvaranju zatvorene-trombozirane arterije, lekovima, fibrinolizom i stentovima da bi što manji deo miokarda stradao. Otprilike posle dva sata potpunog zapušenja krvnog suda, koje se manifestuje neprestanim snažnim bolovima u grudima, 90 posto mokarda-srčanog mišića zahvaćenog infarktm je mrtvo-nekrotizirano. To je najčešći uzrok slabog srca u Srbiji i svetu, a zove se postinfarktna kadiomiopatija I uzrokuje u manjem ili većem obimu trajni invaliditet.

Veoma veliki broj ljudi ima zapušenje krvne sudove.

Drugi razlog slabog srca, takođe u okviru koronarne bolesti je kada su krvni sudovi zapušeni 60, 70 posto , ne daju infarkt, ali je smanjen dotok krvi, te ćelije srca su u ishemiji sa manjkom kiseonika, koji je potreban za ćelijsko disanje kardimiocita, odnosno za stvaranje energije, ATPa u Krebsovom ciklusu, nema dovoljno kiseonika, ni disanja,molekula ATPa iz glukoze i te ćelije su slabe i slabije se kontrahuju.Takvo je slabo srce u dugotrajnoj Angini Pektoris. Često imamo slučaj da ljudi dođu s edemom pluća , a iza toga u podlozi stoji koronarna bolest, odnosno ishemija.

Borba savremenog čoveka za zdravlje je i borba protiv virusa koji napadju i srce.

Zapaljenje srčanog mišića, miokarditis, javlja se kada virus napada kardiomiocite. U ovakvim slučajevima virus može kratkotrajnim lečenjem biti odstranjen iz kardiomiocita, ali se autoimunim procesom kod imukompromitovanih ljudi nastavlja oštećenje srčanog mišića. Tako recimo dete u 18 godina preleži miokarditis, a već sa 25 ili 30 godina dolazi sa proširenim srcem. Ako je srce široko 52 do 54 milimetara I kontrahuje se 60 do 70 posto to je zdravo srce. Mladi ljudi koji su preležali miokarditis dolaze u nasu ordinaciju sa 25 do 30 posto ejekcione frakcije, dakle duplo im je smanjna snaga smanjenom srčane kontrakcije, a srce im je veliko, prošireno 65 do 70 milimetara.To su te dilatantne kardiomiopatije u čijoj osnovi stoje preležani miokarditisi, klinički manifestni ili klinički sakriveni. Takvi pacijenti su kandidati zanaprasnu smrt.

Koji sve virusi mogu da napadnu srce ?

Jaki virus gripa, koksaki, Epštajn bar, citomegalo, hepatitis C i B, varičela, zoster, zauške, hlamidija, pneominije, mumpsa, svi oni mogu dati miokarditis. Kod mlađe populacije u aktivnoj fazi česti su uzročnicinaprasne srčane smrti, pogotovu ako je neprepoznat.

Šećerna bolest takođe oštećuje srce?

Ako ne dovede do infarkta i ako ne začepi krupne epikarne krvne sudove, ona uzrokuje slabu funkciju slabih krvnih sudova, penetrantnih u zid srčanog mišića sve to dovodi do slabog dotoka krvi, slabe kontrakcije i slabog srca. Pored toga što je glavni uzrok koronarne bolesti, dijabetes je dakle glavni uzrok slabog srca, zbog bolesti sitnih krvnih sudova”.

Srčane ćelije pamte?

Naše srce je tokom života podvrgnuto hiljadama faktora koji ga oštećuju.Tokom jakog stresa se desi nekroza ili smrt nekoliko stotina kardiomiocita. Ako imate mnogo stresova tokom života sa lupanjima srca,porasom pritiska imaćete oštećenije srce . Već mo pričali o sindromu slomljenog srca. Ako vam tokom života bude 10 puta slomljeno srce, neće biti čudo da vam je srce postal slabo. Naše srčane ćelije, kao i sve ostale u organizmu ‘’pamte’’ svako zapaljenje, svaku aritmiju, stres, ishemiju. Pamćenje ne znači da su one u stanju da se apsolutno odbrane, već znači kulmulaciju štetnih efekata tokom života.Na obdukciji naše srce ima stotine malih ožiljaka, koji nisu svi od infarkta, nego su od lomljenog srca, od zapaljenja,od herpesa, alergija, anafilakse i od svega.