NIŠ – „Odobravanje subvencija investitorima nije bacanje para u bunar. Naprotiv. Bez tih subvencija čitava ekonomija odlazi u bunar“, izjavio je danas u Nišu lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić.

 Dinkić je na Ekonomskom fakultetu održao predavanje pod nazivom „Srpska ekonomija na raskršću: recesija ili rast?“ i pri tom istakao da bez državne intervencije Srbija nema šanse da ostvari privredni rast.

„Stvaranje povoljnog privrednog ambijenta nije dovoljno da bi investitori pohrlili u jednu zemlju. U vreme krize veoma je rizično graditi nove pogone. Kompanije koje ih grade žele da što pre povrate uloženi novac i zbog toga odlaze u one zemlje koje daju podsticaje. Oni koji ne daju subvencije, ostaju bez investicija“, istakao je Dinkić.

Naglasio da mnoge zemlje u našem okruženju odobravaju subvencije investitorima, a Slovačka je zahvaljujući takvoj ekonomskoj politici dovela tri velike automobilske kompanije i dve velike kompanije iz oblasti komunikacija i informatike.

„Da nije bilo subvencija Fiat sigurno ne bi došao u Srbiju, a Jura i Džonson elektrik, ne bi došli u Niš. Zahvaljujući dolasku Fiata četvrtina domaćeg izvoza potiče iz automobilske industrije“, rekao je Dinkić.

On je naglasio da je rast izvoza jedina svetla u srpskoj ekonomiji.

„Izvoz je ove godine porastao za 27 odsto i dostigao je cifru od 11 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom je sa 45 odsto, koliko je iznosila 2008. godine, porasla na 73 odsto“, kazao je Dinkić.

Prema njegovim rečima na listi 15 najvećih srpskih izvoznika, njih sedmoro je bilo u programu SIEPE, a tri kompanije su dobile subvencije iz drugih izvora.

Dinkić je izneo mišljenje da srpska ekonomija može da izađe iz krize samo ukoliko odustane od politike smanjenja potrošnje i okrene se smanjenju dugova i kamata. Kako je objasnio Dinkić sa smanjenjem plata i penzija, smanjuje se i potrošnja, a to znači će  oni koji proizvode, morati da smanjuju proizvodnju.

„Izlaz iz krize biće moguć jedino kroz razduživanje i podsticanje investicija. Srbija mora što pre da prevremeno otplati nepovoljne kredite, one čija kamata iznosi 6 ili 7 odsto godišnje. Kamate na te kredite su najveći problem srpske ekonomije. Ukoliko ne zaustavi njihov rast, nema tog Štros-Kana koji će da izbavi srpsku ekonomiju“, dodao je Dinkić.

On je naveo podatak da je za otplatu kamata Srbija 2008. godine iz budžeta  izdvojila 13,7 milijardi dinara, ove godine je morala da izdvoji čak 90 milijardi, a naredne godine moraće da izdvoji čak 114 milijardi dinara.

„Ukoliko nepovoljni krediti ne budu prevremeno otplaćeni, 2015. godine izdvajanja za kamate iznosiće čak 135 milijardi dinara. Kamate za kredite po vrednosti već su treća najveća stavka u srpskom budžetu. Što je još gore, iz godine u godinu taj iznos biće sve veći i veći, i poješće sve ono što se uštedi smanjenjem plata i penzija“, rekao je Dinkić.

Kako je istakao Dinkić Srbija će za otplatu kamata za kredite sledeće godine dati tri puta više nego što izdvaja za poljoprivredu i 15 puta više nego što izdvaja za kulturu.

„Jedini izlaz je u prevremenoj otpati skupih kredita, a oni iznose otprilike dve i po milijardi evra. To će biti moguće ili novim kreditima sa povoljnom kamatom, ili prodajom imovine koja se ne koristi rentabilno. Međutim za to treba imati političke hrabrosti“, podvukao je Dinkić.

                                                                  (Kraj)Mia