LESKOVAC – Udruženje „Žene za mir“ će sutra predstaviti zanimljive rezultate istraživanja na temu „Diskriminacija mladih žena prilikom zapošljavanja“.
Rezultati će biti predstavljeni na okruglom stolu u sali Jablaničkog okruga sa početkom u 13 sati.
Ovo istraživanje je realizovano u okviru projekta „Mlade žene menjaju svet“ a uz podršku UN Women.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pa ajmo mlade zene dajte komentare, sto ste zanemele, niste valjda samo lepe, valjda ima i pameti, sa tim se neke i radjaju pa to usavrsavaju i to ne bi smelo da ima veze sa projektima koje nam spustaju zarad da ne kazem cega a na sta se peca da ne kazem ko, a mi verujemo u njih da ne kazem kao sta. Danas kazu mlada se udala , pa mlada zaposlila a ona prevalila trideset petu. Nekad se sa 23 diplomiralo u vrh glave do 25 godina, pa se rukovodilo industrijama s 27 godina, a u 37 godina to su bili ostvareni strucnjaci.
Slazem se da nema posla ko nekad, al se danas spava do 12, pa studira do 30, pa izlazi u kafanu u ponoc i ostaje do jutra, pa nam bas i ne odgovara da radimo, treba rano da se ustaje. A tek taj trend da se do para dodje brzo, lako tako sto otmes supruga nekoj zeni sto je muza cuvala kad je bio sirotinja, pa joj ga uzmes ispred nosa formiranog, kao biznismena da ti bude sponzor i tako i bez posla budes spremna za zivot. Pa koliko se gazdi razvelo pod stare dane i zenilo vise puta. O politicarima necu ni da govorim. A da li o tome javno govore mlade zene i koliko su gadljive na te tudje zaradjene novce, pa da l im je muka od masnih politicara, zarad posla, da l pristaju da ne radjaju jer je to cest uslov kod poslodavaca, zarad napredovanja u poslu i kako se bore sa tim, sem sto im se predaju oberucke.
Otiso je nas moral i nas entuzijazam i energija za borbu i istrajavanje na ispravnom putu tamo odakle nam stizu projekti. Za malo para mnogo galame, problemi nereseni, a nase devojke nit cure, nit babe, ostadose u nekakvom redu da cekaju da se neko smiluje da ih zaposli, ozeni, ucini od njih postenu zenu i majku, jer one same nece, ne umeju i tesko im. Cekaju projekte da ih neko organizuje! Svojim necinjenjem potvrdjuju i same da je ovo svet muskaraca dajuci im za pravo.
Nekad nije bilo tako. Iz kuce se polazilo sa idejom, za ideju se borilo i trpelo, ako treba. Sve drugo opasno moze da koketira na ivici sa nemoralom, pa i kriminalom, gde su tek sva sredstva dozvoljena. A da li je to civilizacijski put? Pa naravno, da nije. Prizemna resenja su za nizi red sistema, a sistem devojke, zene, dame, koleginice, majke, cine ljudi, gde spadate i vi. Nemojte to nikada smetnuti sa uma. Zato svoje atribute u ruke, u prvom redu pamet, pa Bozje zaduzenje da vi radjate novi svet, brinete o podmlatku, da bez vas kao inspiracije, ne moze onaj nazovi jaci pol, sa kvalitetima naoruzane do zuba krenite u bitku za svoj bolji zivot. Ne trebaju vam projekti. Lepo izgledate, mlade ste, verujem da ima i pameti. Samo napred. I bez poitike, da.Teze je, ali vise vredi, duze traje, sebe cenite, pa i drugima vise znacite.
Bravo Ema!
Nema polne ravnopravnosti dok ne bude klasne ravnopravnosti.
Ema, sa takvim stavom upravo ste vi jedan od najvećih protivnika žena.
Kada egoista zamišlja da je više nego što jeste pa ponižava i tlači sve oko sebe on tada čini hibris*.
(*Hibris je stara grčka reč koja označava oholost, nadmenost, preteranost.)
Egoista brine o sebi, manje o drugima. Ja sam na strani žena koje idu putem kojim su prošle mnoge od nas. Poenta je kako izaći kao pobednik, ako u ovoj igri uopšte ima pobeđenih, jer je društvo skoro uvek na gubitku, kada su ljudi žrtve, sa ma koje strane bili. Cilj nije razdvajanje, već spajanje različitosti koja taj spoj treba da ukrasi, čini vrednijim, svrsishodnijim za društvo. Mislim na spoj muškaraca i žena, u najrazličitijim kombinacijama, kroz timski nastup u životu.Sistem koji valja uspostaviti daće primer novim generacijama za koje vrednosti se moraju zalagati.
Mladi svet se lako uklopi i u red, al još lakše u nered, ne daj Bože.Iz iskustva, nažalost ili sreću, govorim. Skoro da sam sve prošla i izašla, nadam se, cela. Ako žena prebacuje lepotom ili pameću, ona mora da skrene pažnju, svačiju. Tu nastaje problem, jer sa pozicije sile, svako sebi da za pravo da interveniše po svom nahođenju u susret kvalitetima žene. Toga se treba čuvati. Tu najviše pomaže sistem, a kad on zataji na delo stupaju pamet žene, njena snalažljivost, visprenost, emocionalna inteligencija. Ja sam zato za uspostavljanje sistemskih rešenja, jer nismo sve iste, ali jednako zaslužujemo zaštitu. One naprednije svakako treba da daju doprinos, podršku za sve nas zajedno, ali ne izvan muškog sveta, jer ima toliko divnih , normalnih kolega, drugova, komšija, muškaraca, partnera koji su naših shvatanja. Pa evo, pozivam i njih, kao i sve starije žene, da nam se svojim iskustvom, nađu na tom putu protiv diskriminacije mladih žena.
Sistemska rešenja su se pokazala kao jako korisna ali za postavljanje krovnih limova u obliku crepa, kao prazna floskula i deo predizbornih obećanja, „pojam“ zbog koga se održavaju konferencije i seminari ili lajtmotiv kada tražimo novac od zapadnih vlada. Ne zamerite, Ema, ali vaš pismeni sastav pas s maslom ne bi pojeo.
A je l ste Vi dosli zbog eme ili da date svoje misljenje na tekst? Pa dajte svoj predlog, gde, u kojoj zemlji je onako kako vi tvrdite da ce biti bolje. Nije ema centar price, nego mlade zene diskriminisane u zaposljavanju i? Sta je vas predlog resenja, nemate ga, a imate na komentare predloge to da ih ni pas ne treba jesti? Bravo. Ovakvi sto manje da se javljaju, jer mnogo pomazu, al ni sami ne znaju kako.Ha, ha, ha.
I u zaru borbe za ,,klasna,, prava i egalitarizam, na krilima diktature proleterijata svaramo od carstva nuznosti carstvo slobode i asocijaciju slobodnih proizvodjaca…. Rece Marks, i njegova utopija gle cuda, nikada se ne ostvari, i ode u istoriju sa pokusajima stvarne diktature ,,kulturne avangarde,,, komandne ekonomije i politbirokratije, crvenim vesticama i imperijalnim slugama.
O cemu vi pisete? Kakva klasa, klasna svest, klasne borbe i klasni interesi? Sta je to partikularizam, a sta pluralizam?
Ako smo vec na terenu da argumentisemo, i razmenjujemo misljenja, cemu pribegavanje psihoanalizi komentatora i tumacenja njegovih komentara sa aspekta necijih osobina?
Zena ima svoje misljenje i stav, i dobro je da postoje ove pozitivne i negativne ocene komentara i razlicitost u misljenju, jer jednoumlje je znak nedostatka hrabrosti da se kaze NE.
Свака част на уложеном напору драга Ема. Међутим, „овде“ као што и сами знате „долази“ мали број жена. Што се мене тиче, ја се никад нисам осетила дискриминосаном што сам жена, вероватно зато што себе никад нисам ни представљала првенствено тако. Зато и немам шта по овом питању да кажем са изузетком тога да ми се чини:
– да је више у питању како жене саме доприносе и дозвољавају да буду по том основу дискриминисане и
– да је тренутно у порасту дискриминација мушкараца.
Draga Šeftelija, a što mislite da sam uložila napor?
Mene, kao ravnopravnu ženu nervira potenciranje ženskih imenica-doktorka, pravnica, inženjerka, kad se sasvim lepo osećam i sa dosadašnjim – doktor Mirjana, pravnik Jelena, i inženjer Milena. Što se nasilnih metoda u postupanjima tiče, iz mog ugla je muškarcima sigurna kuća takođe potrebna, jer je mentalno zlostavljanje sa dubljim posledicama od fizičkog.
Ali, nije sve iz mog ugla. Ja osećam većinu, a ona diše drugačije. Ona misli da žena mora biti mlađa od muškarca u vezi, a obrnuto je osuđeno od javnosti, da udaranje žene treba oprostiti zbog dece i da je moguće popravljanje takvih devijantnih odnosa, da se funkcionerima mora servilno izlaziti u susret zbog viših interesa, da su određena zanimanja muška, da u roditeljstvu majka ima primat i slično.
Sve dok ijedna žena danas pati, problem stoji, sve do poslednje sigurne kuće, sve do ijednog vriska, ijedne suze, bilo kog mobinga, političlke ucene.
Jedna nas imenica sve obeležava ipak – žene i nju ne možemo zameniti onom – muškarci. U tome se razlikujemo, hvala Bogu. Ta razlika mi prija. Lepše smo, nismo dlakave, nemamo mišiće, graciozne smo, neodoljive, uspešnije u istoj struci, po meni. Superiornost je lični osećaj, na kojem valja raditi svaki dan, od rođenja. Divno je biti žena, nikad se ne bih menjala!
Уложили сте напор да напишете овако дугачак пост – за то Вам кажем свака част. Ја нисам тако говорљива као Ви, другим речима – шкрта сам на речима.
Узгред, ово је врло широка тема и може се сагледавати из различитих аспеката. Не можете је генерализовати, поготову не на тај начин као што Ви то чините. Извините ако је ово за Вас увреда – то је моје мишљење. У прилог томе навешћу Вам следеће:
1. Ви кажете: „….žena mora biti mlađa od muškarca u vezi, a obrnuto je osuđeno od javnosti“..- са овим нећу моћи да се сложим јер познајем доста таквих случајева и нико их не осуђује а са тим у вези, у нашој традицији, управо је било обрнуто – жене су биле те које су биле старије, сетите се нпр. „Нечисте крви“. Даље,
2. Ви кажете: „….da udaranje žene treba oprostiti zbog dece i da je moguće popravljanje takvih devijantnih odnosa“ – слажем се са Вама али знам и случајеве када и мушкарци опраштају због деце и то много теже ствари од физичког малтретирања. Затим,
3. Ви кажете: „…da se funkcionerima mora servilno izlaziti u susret zbog viših interesa“ – са тиме се ја лично не слажем и финкционерима никад нисам нити ћу да служим. Уопште, категорија функционер је за мене врло лабава категорија и не означава ниједну постојану црту која у мом случају има значај. Даље,
4. „…. da su određena zanimanja muška“ а ја бих на ово додала да постоје и одређена занимања која су женска, нпр. у просвети је између 80-90% жена и мушкарци се генерално гледају са подозрењем и на крају
5. „….da u roditeljstvu majka ima primat i slično.“. Е, овде ћу да Вас потврдим и да додам да то што мајка има примат то је привилегија жена у односу на мушкарце. Управо у том случају су мушкарци, можда би било боље да се каже баш – хендикепирани. По мени, тај хендикеп мушкараца је толико велики да се они, женском роду – никад не могу приближити.
Извињавам се изузецима уколико су се овде препознали. Ово је наравно све последица мог личног животног конктеста. Не знам да ли припадам тој врсти: охолих, надмених, и сл. жена. Ваљда би на то питање могао да одговори мој муж.
Dobro, vidim da ste želeli kontakt. Ali, ja sam nebitna, sasvim, bar mislim. Kompleksna tema traži Vaše i svačije učešće, a ne kritiku jednog komentara, mog, sasvim bezvrednog za rešavanje ovako složenog problema, kojeg ima, iako ga Vi nemate. Prisutan je, sa njim živimo, uprkos Vašim lepim primerima iz doba književnosti i lične prakse. Ajde mi sad, osvrnuvši se oko sebe recite procentualno, koliko stoji u stvarnosti, sve što ste taksativno naveli. Iz generalnih stavova se izvlače zaključci da bi se davala rešanja, a ne iz izuzetaka. Pa ja sam izuzetan egzemplar kako se može izaći, reklo bi se makar kao dostojan protivnik. Vaš karakter je polemika sa prisutnima, a moj je podrška komentarima, da bi teme živele, kako bi se problemi rešavali. Interes nam nije isti. Ja volontiram. U tome je razlika, valjda, draga Šeftelija. Imate moje simpatije, ne kao ženi, nego kao čoveku, ali dozvolite da se oko voga nećemo složiti. Bar ne sasvim. I to je dobro. Da je drugačije, Vašem bi se suprugu dopadala ja, a ne Vi!
P.S.Izbor prosvetnog zanimanja muškarci izbegavaju zbog niske zarade, jer su navikli da oni finansiraju svet, pa i žene! Od plate prosvetnog radnika to teže ide, zar ne. Čudo ne navedoste i primer usvajanja dece kod gej bračnih parova. Oni su divne majke, je li tako? Ne ljutim se, jednostavno ja sam se u tradicionalnoj sredini izborila za ravnopravnost, a odakle Vi potičete i koji su Vaši putevi, nebitno je. Bitne su ove mlade žene, koje su prepoznale problem, koje ga imaju. Nas dve ga nemamo. Njima treba pomoć, ne nama dvema. Mi smo sporedni junaci priče, sasvim, ali dovoljno važni, samo ako smo na svom mestu, od uticaja na javnost, korektno, razume se. Poljubac, ako ste žena! Muškima danas to uskraćujem iz protestnih razloga, zarad svih diskriminisanih žena.
Podsetili ste me na jedan tužan događaj. Moram još ovo da Vam kažem, pa neću više. kako god mi Vi odgovorili, jedino ako imate pitanje za mene, a da Vam ja mogu nekako pomoći, izaći u susret, zaista.davno sam bila u Rusiji, kao student. Naša grupa je volela naveče da se provodi uz njihovu dobru muziku. Pamtim lica lepih mladih Ruskinja koje su nas zabavljale po restoranima, dok su im se deca vrzmala oko nogu, sa nekih svojih četiri, pet godina, jer nisu imale kome da ih ostave dok zabavljaju goste po kafanama, da zarade za tu decu. A kad neko od gostiju plati veći bakšiš i hoće da prošeta sa njima do sobe, tada im decu pričuvaju drugarice, tih pola sata, četrdeset minuta. Pamtiću to poniženje, kao svoje, dok sam živa. Eto, ni tu nismo jednaki sa muškarcima. Ja preemotivno doživlljavam takav tretman, koji je možda za Vas i nekog muškarca u domenu poslovnosti, kada je zarada za život u pitanju. Neću Vam reći šta sam tada uradila , a i moji drugovi, kolege zbog mene.
Sutradan sam uzela da ponovo pročitam koliko je muškaraca stradalo po ratovima, koliko je dece moralo da živi sa očevima, a koliko muškaraca je delilo očinstvo u više porodica.
Nije to ni posao, ni ljubav, to je uvek tragedija jednog društva. Iz prinude su se ponašale diskrimisniano u odnosu na muškarce,. Moglo bi se reći da je ovo nevažna tema tamo gde nema problema. Ali, ako to prenesete na današnji slučaj, tako se i sada mnoge ponašaju u odnosu na funkcionere, političare. Rešavaju egzistencijalne probleme ili Vi niste čuli za to, nevidljive su za Vas? Tamo gde postoji problem, važno je da se pronalaze civilizovana rešenja. Sve je u redu, kad je sve u redu, ali šta kad nije, kad iskače, kao što u našem društvu puno iskače iz koloseka, šta tada? Valja reagovati ka problemima, a ne ka rešenim i uređenim situacijama.
Нас две се у суштини разликујемо у једном али веома битном сегменту – Ви радите и желите да радите за општу корист а ја, супротно вама, искучиво радим за свој интерес.
Нећу више….удависмо ове људе око нас.
Будите ми поздрављени.
Uloga zene u danasnjem drustvu se dosta promenila sa priznavanjem istih i jednakih prava zeni kao i muskarcu. Naravno to je samo formalno pravna jednakost. Dok god postoje predrasude o ,, nesposobnosti,, zena da obavljaju jednako kvalitetno iste poslove kao i muskarci i dok god su te predrasude duboko utemeljene u tradicionalistickim shvatanjima jedne kulture postojace i diskriminacija i mobing nad zenama bez obzira na zakonsku jednakost, jer uvek postoje rupe u zakonu i nijedan zakon nije savrsen, sto omogucava procenu njegove ostvarenosti i primenjivosti.
Slazem se da su se mnoge moralne vrednosti izmenile ili nestale kao izraz sire drustvene krize identiteta, da nove nisu uspostavljene ili ih prosto mehanizmom copy paste uzimamo zdravo za gotovo iz nekih drugacijih kulturoloskih sredina, pa one i ne zazive ili hipertrofiraju do ekstremnosti, ali nije li nas zadatak upravo da stvaramo nove koje nece biti za osudu i koje ce biti sire prihvacene?
Ne moramo da budemo uciteljice niti vrhunski strucnjaci da bi se nametnule kao autoritet, u pozitivnom smislu, koji ce dati javnosti svoje misljenje ili decu nauciti da i devojcice mogu, ukoliko zele, da igraju fudbal.
Sto se tice porasta diskriminacije muskaraca, mislim da se takav utisak stice jer se na pomalo grub nacin govori o rodnoj ravnopravnosti, pri cemu se naglasava da zene ,, moraju,, i ,, treba,, da u odnosu na muskarce imaju neke privilegije koje bi im olaksale lakse ukljucivanje u drustvo. Sustina ravnopravnosti je da nemamo manje ni vise u odnosu na muskarce u pogledu prava. Ako istrazivanja pokazuju da je polozaj zena losiji ili gori u odnosu na polozaj muskarca, to je onda sasvim druga prica jer to znaci da postoje institucionalni i sistemski propusti u sistemu koji se deklarise kao sistem jednakih sansi i mogucnosti.
Jos kad bi taj sistem sa nebeskih visina zakona sisao i poceo da se primenjuje i prestao da bude mrtvo slovo na papiru….