Učenici i učitelji isturenog odeljnja OŠ „Desanka Maksimović“ u Velikoj Sejanici iznad Grdelice od danas će raditi i boraviti u prijatnijem ambijentu zahvaljujući donaciji od oko 320.000 dinara Udruženja švajcarskih građana u Srbiji i Vlade Švajcarske.
Škola je zapravo dobila led osvetljenje, dve peći na ogrevno drvo, nova vrata za obe učionice, ali i profesionalni kopir aparat i štampač.
Sedamnaestoro učenika ove škole od prvog do četrvtog razreda dočekalo je darodavce na tradicionalan srpski način, sa pogačom i u narodnoj nošnji, a potom je izvelo nekoliko narodnih igara i recitovalo na srpskom i engleskom jeziku.
Maloj svečanosti u školi navrh sela, na nadmorskoj visini od 650 metara, donaciju su uručili predsednik Udruženja Adam Branovački i predstavnica Ambasade Švajcarske u Srbiji Fransin Zišca (Francine Zuchuat).
„Nadamo se da će sada deci biti prijatnije naročito tokom zime“, kazao je Branovački zahvaljujući se na toploj dobrodošlici.
Ovo udruženje svake godine pomaže školama u Srbiji, a inicijativa za školu u Velikoj Sejanici došla je od članova udruženja Nemanje i Frančeske Mitrović iz Lugana, koji žive u obližnjoj Kovačevoj Bari sa svojom decom.
Zgrada škole u Velikoj Sejanici podignuta je, inače, još 1924. godine, a renovirana 1999. godine. Učenici su se grejali na starim, dotrajalim, pećima.
Goste i darodavce pozdravila je Ivana Cvetković, direktorka škole „Desanka Maksimović“, sa sedištem u Grdelici.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Lepo je da se neko setio, samo malo me boli jer je samo 17 ucenika. To je vrlo bolno za mene koj isam isao u tu skolu. Naravno i ja sam zasluzan delom zasto je to tako. Otisao sam iz Sejanice pre 11 godina sa porodicom i sa drugarima…sada nas sestoro zivimo u Beogradu i svi imamo po dva deteta. A koliko ih je jos otislo mogao bih da nabrajam do ujutru u poslednjih desetak godina. Krivci za to su Vlast, najpre Leskovca a onda i Republicka. Nikada nista nisu ulozili u to selo od 1000 stanovnika. Sve smo sami radili, struju, put, vodu koju sada i nemamo, nikakav posao i nikakva buducnost, a da ne pricamo o tome da kada padne sneg moramo pesice do Grdelice pa onda tek za Leskovac do koga vec mozemo doci dva puta dnevno koliko ima prevoza.. Sutra bih se vratio, ali da imam od cega da zivim i osnovnih uslova za rad.