NIŠ – Uskršnji praznici su jedni od retkih dana kada muzičar i majstor svetskog glasa Nišlija Dragutin Miljković nije u svojoj radnji za popravku harmonika, kojima ponovo daruje zvuk i melodičnost.

Iako ima 89 godina, za radnim stolom u radnji je svakodnevno i to od jutra do mraka, jer kako kaže, mušterija je puno i potrebno je svima što pre izaći u susret.

U njegovu malu radnju u Pasterovoj ulici u Nišu,  harmonike stižu bukvalno iz čitavog sveta – iz Australije, Kanade, Nemačke, Švedske, Danske…Mnoge od njih koštaju čitavo malo bogatstvo,  ali su zbog kvara beskorisne sve dok ne prođu kroz ruke  Dragija Gadžihanca, kako Miljkovića zovu njegovi poznanici i prijatelji.

„Da bi se postao dobar majstor za harmoniku potrebno je najmanje 15 godina jer je harmonika veoma komplikovan instrument sa blizu 5.000 delova. Majstor mora da ima odličan sluh i osećaj za dodir, ali i da odlično poznaje mehaniku i hemiju“

Miljković kaže da majstora za harmoniku ima u skoro svakom gradu, ali da mnogi ljudi i dalje traže da im  on popravi harmoniku jer veruju da može da to učini bolje od drugih.

„Pored višegodišnjeg iskustva u radu mi mnogo pomaže i to što sam i sam godinama uspešno svirao harmoniku. Objavio sam i nekoliko ploča, a maltene nije bilo veselja u ovom u mom rodnom Zaplanju na koje me nisu pozivali da sviram“, objašnjava  Miljković.

Njegovo druženje sa harmonikom  započelo je 1941. godine kada su mu otac i stric kupili prvu harmoniku.

„Voleo sam da sviram ali se ta harmonika stalno kvarila. Bio sam primoran da je sam popravljam i dosta toga sam sam naučio“,  priseća se Miljković.

Tokom učešća u radnoj akciji na izgradnji Novog Beograda 1949. godine svirao je uživo u programu Radio Beograda i u radnji za popravku muzičkih instrumenata upoznao majstora Josifa Mitića iz Leskovca.

„Sa Mitićem sam 1952. godine na Obilićevom vencu otvorio prvu radnju za popravku harmonika.  Od tada do danas radnja nikada nije prestajala da radi, kao ni ja, mada se od 1977. godine nalazim u penziji“, kaže Miljković.

Za proteklih šest decenija kroz njegovu radnju prošlo je na stotine harmonika, a on je obučavao veliki broj „šegrta“.

Pored toga što je tokom godina postao vrhunski majstor za popravku harmonika, a posebno „srca“ ovog instrumenta – glasova, Miljković je učestvovao  u njihovoj izradi.

„Sa italijanskim „Guerinijem“ sam 1964. godine učestvovao u izradi harmonike koja je vrlo brzo postala najtraženija u Evropi, a medju prvima u Jugoslaviji kupio ju je naš poznati harmonikaš Kanjevac“,  naglašava Miljković.

Kao jedini stranac Miljković sada svojim savetima učestvuje u izradi harmonika „Bugari Armando“, i u proizvodnom programu ove firme nalaze se i dve harmonike koje su izradjene po njegovoj zamisli.

Uprkos višedecenijskom iskustvu, on i dalje uči svoj zanat. Sa zadovoljstvom svakoga dana odlazi u radnju, a sa još većim zadovoljstvom zasvira harmoniku kad god mu to zatraže mušterije, prijatelji ili njegovi najbliži.

(Kraj)Mia