Druga strana medalje bajkovite Sijarinske Banje

Kada dođete u Sijarinsku Banju, u jednu od najlekovitijih banja u Srbiji, videćete prirodnu lepotu, Gejzir i šume koje je okružuju, ali ono što nećete videti ni čuti, jeste glas malih, a velikih ljudi koji već 40 godina čekaju da im se napravi put do kuća i dozvoli da otkupe stanove, koje su, plaćanjem kirija, moglo bi se reći, već i otkupili.

Uzalud njihove molbe, zahtevi, obraćanje predsednicima opštine i lokalnoj samoupravi za otkup, asfaltiranje puta i osvetljenje, bez obzira na vladajuću strukturu, niko nije imao sluha za njih.

U dve zgrade na oko 500 metara iznad Hotela „Gejzer“ u centru Banje, živi šest porodica, od kojih dve raseljene sa Kosova, i svi su zagazili u šestu deceniju života, a sve namirnice moraju da nose na rukama, jer do njihovih stanova ne može doći nijedno vozilo, osim traktora i Lade Nive.

„Svi imamo preko 50 godina, trebaće nam sutra i sanitet da dođe, bolesni smo, trebaće i da se iznesu namirnice, više nemamo snage i ne možemo da vučemo više na rukama, s godinama to još teže ide“, priča Ljubinka Dragović koja u ovoj zgradi živi već 38 godina.

Iako su ove dve zgrade osamdesetih godina prodate opštini, koja ih je tada otkupila sa namenom da spreči iseljavanja Srba iz opštine Medveđe, sada ta ista opština ne dozvoljava tim istim Srbima da posle plaćanja kirije duže od četiri decenije, otkupe te iste stanove, iz „straha“ da ih ne prodaju Albancima.

„Najnoviji razlog koji su nam rekli je da ne prodamo Albancima, jer kao ako mi ovo otkupimo odmah ćemo da prodamo njima, a to nema logike nego jednostavno samo da nas otkače“, kaže za juGmediu Dragan Mladenović koji sa svojom porodicom živi u jednoj od ove dve zgrade od 1988. godine.

Zgrade su ruinirane, oronule, krovovi prokišnjavaju, stepenice samo što se ne sruše, a stanari nemoćni da bilo šta ulože, jer im opštinari ništa ne priznaju i mogu sutra doći i reći im da se isele.

Od 2013. godine nemaju čak ni ugovore, a stižu im opomene za plaćanje kirije, sa objašnjenjem da pošto ugovor nije produžen, taj stari ostaje validan.

Ljubinka Dragović je u svoje ime i u ime svojih komšija pre dve godine bila primorana da piše i kabinetu predsednika Srbije Aleksandru Vučiću, ne polažući velike nade da će dobiti odgovor, ali on je stigao posle dva meseca.
Iz predsednikovog kabineta dobili su odgovor da je opština ta koja mora da reši njihov problem i dozvoli im da otkupe stanove.

„Kada je stigao odgovor i opština je dobila isti dopis, ali su tada našli novo opravdanje i rekli nam da dugujemo kiriju i da će da usledi iseljenje. Ja imam neki dopis tamo da su nam oni pretili da će da nas isele, izračunavaju nam kiriju bez ugovora, tu živimo i nemamo nikakav status. Sve sam uredno plaćala dok sam imala ugovor i pisala sam zahtev za produženje 2013. oni nisu ni odgovorili a sada traže da plaćamo a ako nemamo ugovor na osnovu čega?“, pita se Ljubinka koja u 63. godini života i dalje nema rešeno stambeno pitanje i dodaje da posle 40 godina plaćanja i života u takvim uslovima treba oni njima da plaćaju što ostaju tu.

Dragan dodaje da su pisali na svim adresama, opštini se obraćali milion puta, ali jednostavno, odgovor je uvek bio „Rešićemo“ i nikako da to rešenje desi.

„Pored toga, mislim da imamo najgori put na teritoriji opštine Medveđa. Mi ne možemo kolima nikako da priđemo do kuće i to kad prevozimo drva samo traktorom moramo da rastovaramo dole na ulici. Tovarimo po kubik, dva da bi isterali drva do kuće a da ne sletimo, a inače sve što nosimo nosimo na rukama od puta do kuće, samo malo bolja lada niva može da izađe, nijedno drugo vozilo“, ogorčen je Dragan.

Da problem bude još veći, sve kontejnere polomili su radnici koji su ih vukli do ulice i nikada nisu dobili nove, pa sada svakog dana nose kese sa đubretom do uličnog kontejnera, a plaćaju uredno iznošenje smeća, kao da su im kante ispred zgrada.

„Ja u 63 godine svaki dan nosim kese smeća dole i to je nerealno, polomili su kante da se ne penju gore, a plaćamo sve uredno. Oni mogu sutra da odluče da nas isele, već su to jednom uradili kada su došle izbeglice sa Kosova, bez obzira što smo tu živeli preko 20 godina“, nastavlja Ljubinka da govori o nesvakidašnjoj situaciji u banji koja se nalazi uz administratisvnoj liniji s Kosovom.

Smatra da opština na njih gleda kao na građane drugog reda, a oni jednostavno nemaju više kome da se obrate.

„Mi za njih ne postojimo jer nemamo put, nemamo rešeno stambeno pitanje, ne možemo ništa ni da uradimo, da uložimo, ne priznaju šta god da uradimo“, dodaje ona.

Zahtev za ulično osvetljenje, koje ne postoji i dodatno otežava hodanje uz takav put, pisala je njihova komšinica iz druge zgrade Mileva Pantić, koja, kada se sa četvoro dece doselila u Banju i dobila stan u zakup, nije imala ni prozora, ni vrata, ni struju a ni vodu u njemu.

„Nije bilo ni prozora, ni vrata, nigde ničega, ni stepenica čak. Morala sam sama da dovodim vodu, priključak za struju da napravim terase, stepenice, sve sam tu uložila, podizala kredite, još uvek imam jedan koji otplaćujem. Pisala sam više puta da otkupimo to opštini, da mi priznaju, međutim ništa mi nisu priznali a obećavali su“, žali se Mileva.

Podnela je pre nekoliko dana zahtev za ulično svetlo, jer je, kaže, sramota da žive u centru Banje, iznad hotela, bez ulične rasvete, puta i svega ostalog.

„Nikakve uslove nemamo, bili smo kod predsednika i ovog i prethodnog, obećavali su da će nam dati da otkupimo, da se uradi procena zgrade, one su uknjižene, međutim to sve tako stoji, nadamo se eto. Ja sam mnogo para uložila znači više nemam odakle, sad sam penzioner, 36 godina sam radila na recepciji u hotelu, ostala sam sada sa penzijom manjom od minimalca, želela bih da ovde ostanem i da se naša deca vrate. Imam 15 unučadi, ostaće posle mene neko da živi i da to ostane nekome od moje dece, a sva deca su otišla“, dodaje Mileva.

Ne može da shvati da niko ne razmišlja o njima, bar put da im naprave.

„Obraćali smo se svima, mi nemamo put, i kuće, porodice koje žive sa leve strane, Risitići, Doderovići, ni oni nemaju put. To je bilo u planu pre 30, 40 godina da se uradi put, projekat je kao navodno napravljen, međutim još ništa, niko ne razmišlja o nama kao da smo građani drugog reda, sve nosimo na rukama da bi snabdeli zimnicu, osnovne životne namirnice i traktor jedva prođe, mučimo se svi“, ispričala nam je Mileva.

Još jedan njihov komšija koji sa svojom porodicom živi u istoj zgradi i deli iste probleme, Radiša Novaković, dodaje da su im sva deca pobegla i da će Banja ostati pusta.

„Nemamo put, nemamo više dece ovde, nemamo ništa, svima smo se obraćali, Srbi će otići“, poručio je kratko Radiša.

Kada dođu izbori, dođu, kažu nam, i obećaju im da će sve rešiti, kad prođu niko ih ne vidi. Umorili su se i izgubili nadu.

„Pisali smo, išli milion puta, obećavali su nam. Nemam više reči, nekad poželim da se pokupim i da odem jer svu omladinu su nam oterali odavde, sva deca su otišla, možda je petoro ostalo, a imalo je dece i imalo je za sve, mogli su da nađu mesta da se zaposle, ali zato dolaze iz Leskovca, Lebana…“, kaže Ljubinka Dragović koja živi sama jer joj ćerka otišla u potrazi za poslom zato što u svom rodnom kraju nije mogla da se zaposli.

Dragan Mladenović dodaje da odlaze svi polako jer su videli da se jednostavno ne rešava ništa za meštane Sijarinske Banje.

„Nemaju uslova za život i omladina je morala da ode, ostaju samo stariji ljudi koji čekaju i nadaju se da će se nešto promeniti. Kako godine idu sve nam je teže jer smo svi zagazili u šestu deceniju i druga stvar kad padne kiša, sneg to je blato, klizavo, pazimo da ne polomimo noge, ruke, jednostavno moraš da imaš specijalnu obuću da bi došao do kuće“, priča Mladenović.

Poslednji put su na razgovor u opštini bili ovog leta da bi im tamo saopštili da su odustali od toga da ih isele, ali i oni su na rubu da odustanu jer nemaju snage za nova obećanja, a Banja se sve više prazni.

„Tu smo kao zarobljeni, niti šta ulažemo niti možemo da uložimo ne priznaju nam. Tu smo i čekamo“, veli Dragan Mladenović.

U njihovim očima i glasu oseća se ogorčenost, revolt, razočaranje i samo sležu ramenima i izgovaraju da im jedino preostaje da odu negde gde će moći da ulože i steknu nešto, jer život brzo prolazi, održavanje tuđih zgrada im ništa ne donosi i posle toliko obećanja ne vide više svetlo na kraju tunela, a jedino što svih ovih godina traže su osnovni uslovi za život.

I nisu ove četiri sprske porodice jedine koje nemaju pravo otkupa stanova u  Sijarinskoj Banji, samo što za razliku od njih imaju put i osvetljenje.

 

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima opštine Medveđe. Stavovi izneti u njemu nužno ne odražavaju stavove donatora

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

8 komentara

  • Da se nadovežem na temu, na istom brdu iznad hotela Opština Medveđa je dodelila placeve građanima za izgradnju stambenih kuća gde se obavezala da izgradi prilazni put još davne 1967.godine, od tada svakih 4-8 godina radi se detaljan plan regulacije gde se ucrtava put po raznim trasama koji nikada nije izgrađen, osim toga imovinac koji je obeležavao placeve nije obeležio plac u skladu sa donetim rešenjem npr. 20m*20m nego neki nepravilan geometrijski oblik koji ne znam ni kako da ga nazovem ima 6-7 uglova razvučenih nepravilnih, kada se obračuna površina ne slaže se sa donetim rešenjem, iz tog razloga ne možemo ni da uknjižimo kuće jer Opština nema rešenje kako da iscepa parcele tj.da urade preparcelaciju i da usklade dimenzije placeva sa donetim rešenjem. izgradnjom puta od 300+100 metara na istom brdu rešili bi dugovgodišnji problem desetak porodica. Ja konkretno sa porodicom sam napustio banju iz više razloga: nemam prilazni put (roditelj mi je umro u 48.g. jer je iznosio građevinski materijal na rukama za izgradnju porodične kuće), preko leta nismo imali vodu jer je kuća na brdu, struja je nestajala čim mala kiša padne jer smo bili na električnom vodu koji napaja sela, posao ni ja ni supruga nismo mogli da nađemo u struci kao ekonomisti. Za izgradnju puta smo više puta pisali razne ankete, dopise, mesna zajednica nas je zvanično podržavala i overavala neke od naših dopisa opštini, dopise smo slali na više adresa, takođe poslata je inicijativa građana sa preko 40 potpisa 2021.godine za izgradnju prilaznog puta kao predlog razvoja banje za period 2021-2028.god. Nadam se da će ovog puta uroditi plodom i rešiti ovaj dugovgodišnji problem svih nas. Srdačan pozdrav.

    • Gospodine Doderovicu, bili ste precizniji i od samog pisca gornjeg testa. Mnogo je vazno da oterate doktora koji vam je predsednik, jer je on ogranicenih politickih kapaciteta.. I uopte doktori koji ulaze u politiku, misle da je to po sistemu, kad mogu medicinu da savladam, ovo cu lako.
      Da se raqzumemo Medvedja je izumrla, ali nadu da moze ponovo da ozivi, nema pravo niko da nam unisti.

    • Novinar je pisao o drugom problemu i tematski obradio problem, te Vaš komentar o preziznosti ne pije vodu. Osim toga, novinar nije politizovao problem kao Vi, budući da je napisao da je problem star skoro 40 godina, što znači da su sve vlasti odgovorne za problem.

    • Postovana Milici Ivanovic. Vi ste vodja mog omiljenog portala i vama svaka cast u ovom ludilu politike, koja je filovana mafijom.. .Mi smo zsboravili od kad je doktor na vlasti u Medvedji. Inista nije uradio po ovom pitanju. Stoji krivica i na one predhodne i zato su oni predhodni. Ovi sadasnji evo skoro deset godina pricaju da smo treci, drugi, a mozda i prvi u Evropi.
      Moji intelektualni problemi su takvi da nemugu da shvatim u cemu smo recimo treci.
      Celo podrucje Medvedje je neicrpno bogatsvo eksploatacije ruda, gde su dominantni metali, olovo, cink, srebro, zlato i u tragovima kadmijum. Sadasnji rudnik Lece je periferija svih zbivanja. Moje tvrdnje o neiscrpnom rudnom bogatstvu se krecu od sela Macedonce, preko Tulara i Orlanskog jezera pa sve do K. Mitrovice. Tu u tome se upravo doktor ne snalazi, ili iskazujem sumnju , posto je SNS-esovac nisu mu ponudili adekvatnu proviziju.
      Medvedje danas nema. Cetvrtkom je pijacni dan i nema ljudi. A bila je to varos sa dusom, koju su idioti pojeli.
      Opljackase sve. Resenje ovih stanova je sitnica. Evo ja predlazem da im ih dzabe daju, da im urade prilazne puteve. Sta je to za ovako bogatu drzavu.

    • Gospodine Doderovicu, vrlo zainteresovan sam zbog vaseg komentara. Ja sam arhitekt (u Italiji) i za mene nacin (ne)rada RGZ u Srbiji je zaista skandalozno. Vi ste odlicno dokazali da opstina Medvedja je problem (ne samo Arsic vec svi politicari odavno). Mileva Pantic, majka moje buduce supruge, javno je rekla u ovom tekstu hvala Bogu da su potrebne bar jos dve sijalice (ulicno svetlo) na put do kuce (samo gledate drugu sliku na ovom stranicu, upravo tamo su potrebne) ali Sijarinska Banja u celini ima najmanje 20 nefuncionalne sijalice na ulici (ponekad tokom dana neke su u funkciji ali tokom noci ne funcionisu nazalost). Ja tacno znam gde je svaka stvar koja ne funcionise sirom Banje, nazalost (na primer: sijalice, ostecene klupe i tako dalje). Ja previse obozavam Sijarinsku Banju i vise ne mogu ovo da trpim (dolazim od 2017 godine). Previse lepo je mesto. Spreman sam odmah kada se vratim da idem licno u opstinu i u EPS, zelim da predam zahtev u pisanoj formi i da pitam da sve sijalice na ulici moraju da budu funcionalne sirom Sijarinske Banje zbog bezbednosti (tokom leta 2021 godine jedna kola pomalo ubila mi je dok sam setao uvece, imam tablicu i svedoke naravno i moram nesto da radim i o tome). Sto se tice opstine, ja mogu da dokazam da kuce (kao ona gde zivi majku moje buduce supruge) moraju da budu legalizovane od strane Opstine (i samo posle toga opstina moze da proda i ljudi konacno mogu da kupuju!). Na primer, kuca gde zivi majku moje buduce supruge za RGZ ima 49 kvadrata ali realno ima duplo (100 metara). Ja radim svaki dan sa opstinama ovde i sta vidim u Srbiji (RGZ, katastar, situacije kao ova gde opstina je vlasnik ali RGZ kaze da kuca je pola onoga sto jeste) je neverovatno za mene. Sta jos: u januaru 2021 godine bili smo 7 dana bez telefona (ne Medvedja, samo Banja), struja nazalost nestaje tokom zima i to znaci da na primer raditi od kuce iz Sijarinske Banje nije lako jer struja i internet nisu stabilne (ja to zelim da radim, iskreno). Opstina i EPS su krive, to je cinjenica. Srdacan pozdrav svima! PS: Jako mi je da ne mogu ja da se kandidujem za predsednik opstine (nezavisni kandidat naravno)……

  • državni stan je državni stan ne vidim u čemu je problem

    • Problem je što ste takvom politikom oterali mladost Me3dveše. More ma…š st….o jedna, ti ćeš da pišeš državno stan, pa države stanove davali ste, prodavali za po 50 evra. Što branite ovim jadnicima d aotkupe obe rupčage. Sram vas bilo, ološi!

  • Dobar dan svima. Zelim samo da dodam da ja sam stranac (drzavljanin Italije) i da starija cerka Mileve Pantic je moja buduca supruga. Ja ponosno dolazim u Sijarinsku Banju od 2017 godine. Dosao sam svaku godinu do 2021 godine. Jedva cekam da se vratim u Banju. Moj komentar postoji samo da kazem svima: ceo svet zna za ovu bruku i sramotu jer ja sam stranac i razgovarao sam vise puta sa opstinom o tome. Pored toga, ja sam kupio kucu u Borovcu. To znaci da ja sam licno zainteresovan. Ovaj problem mora da bude resen sto pre. Ja obozavam Srbiju, Srpski narod i Sijarinsku Banju pre svega ali ovo je skandalozno! Veliki pozdrav svima od srca! Jako tesko mi je da nisam kod Vas za Bozica kao u januaru 2020 i 2021! Srecni praznici svima!

vaš komentar