Razumem se u sport. Mislio sam, i mislim, da do tančina poznajem sve delove koji direktno ili indirektno utiču na njega. Da skratim, više prepotentno, nema mi ravnog u tome.

Trebalo je da polažem ispit Teorije sporta, da naglasim i ovo, nekome će i to biti važno,  na privatnom fakultetu. To je bio moj teren, predmete koje sam manje poznavao dosta sam lako položio sa visokim ocenama. Ipak, iako mnogi omalovažavaju privatne fakultete, svaki od njih ima po jednu prof. dr. Evicu Petrović. Meni se pogodilo da to bude baš na predmetu gde sam mislio da ću blistati.

Položio sam oba kolokvijuma,  sa maksimalnim brojem poena i prilično samouvereno otišao na razgovor sa profesorom. Skoro pa da sam došao po desetku, moglo bi se reći.

– Nemate seminarski rad kolega – dočekao me je odgovor

-Nije problem, dajte mi temu, pa da završimo sa Vašim predmetom – i dalje sam optimističan.

– Pišite kolega, “Elementarne igre”, a što se tiče mog predmeta, ako imate bilo kakve veze sa sportom, ne postoji šansa da zavšite sa njim. Uradite seminarski kako treba, da bi stekli uslov za polaganje završnog ispita – nije ni gledao u mene dok je govorio, pisao je nešto.

Tu već počeh da gutam knedle. Ajde što sam saznao da nisam još ni blizu ocene, nego mi je tema izgledala tako detinjasto, omalovažavajuće. Za mene su elementarne igre bile žmurke i jurke. Htedoh da kroz razgovor pokažem koliko znam, ali brzo sam bio prekinut.

– Kolega, ne mučite se, pričate sa osobom koja je na svojim grudima nosila olimpijske medalje. Vidimo se kada završite rad. Evo Vam i knjiga, pomoćiće Vam, samo je vratite posle – za divno čudo nije mi tražio novac za nju. Još jedna novina za mene.

Kako se do tada nisam previše sretao sa pojmom elementarnih igara, počeo sam da istražujem. Na internetu je bilo jako malo informacija o tome, knjiga koju mi je profesor dao bila je suvo zlato. Sve o elementarnim igrama, same elementarne igre detaljno opisane i podeljene za sve uzraste.

Laički rečeno, da bi svi razumeli, elementarne igre služe da bi se na što lakši način razložilo teško izvođenje određene radnje  u nekom sportu, i kroz te delove kasnije došlo do celine. Igra mora biti postavljena na taj način da imitira deo vežbe, a da istovremeno nije komplikovana onome kome je namenjena i bude u potpunosti bezbedna za izvođenje. Sa savlađivanjem određenog stepena, moguće je igre modifikovati i praviti ih složenijim, onog trenutka kada spretnost vežbača postane bolja.

Ako stavim seminarski rad na stranu, knjiga kao knjiga mi se nije previše svidela, jer, mišljenja sam da bi se igre trebale prilagođavati stalno,  nisu svi na istom nivou veštine. Ipak, za ideje je svakako bila odlična. Najveća korist od tih igara je bilo moje shvatanje da sam u suštini, elementarne igre, koristio još od svog rođenja da bih savladao mnogo različitih stvari.

Sve što sam naučio, a za šta nisam posedovao određeni talenat, naučio sam kroz te igrice. Samo što tada nisam to imao definisano.

Uvideo sam koliku promenu mi je profesor uneo u život, samo kroz jedan naslov. Skrenuo mi je pažnju, da nekoga, ko nije talentovan, mogu naučiti nešto na mnogo lakši način od netačnog  ponavljanja cele stvari.

Naravno da smo svi ovo znali i ranije, ali nismo uvek upotrebljavali. Taj ključ je upravo ono što sam dobio. Sada, kada god naiđe problem, samo okrenem. Koristim ga svakodnevno.

I meni je teško da naučim nešto sa čim se susrećem po prvi put. Treba mi pomoć. Vidim da to neznanje ponekad  smeta ljudima koji poseduju veštinu za koju misle da je nemam. Kako mi se direktno obraćaju, shvatio sam da im samo neznanje ne smeta, koliko šteta prema drugima, koju mogu da napravim iz njega.

Shodno tome, zamolio bih te osobe, napravite mi elementarne igre za stvari koje su loše kod mene. Ne zbog mene, spasite svet, to vam je i cilj. Budite plemeniti kao što se i predstavljate.  Umesto vreće za udaranje, neka vam budem oruđe, pa njime utucite sve one koji vas nerviraju . Da vas vidim?!