Naša zemlja nalazi se u vrlo kritičnom finansijskom stanju. Pad našega dinara, koji je izazivao jednu ogromnu neizdržljivu skupoću u zemlji, izazvao nas je da razmišljamo o tome. Prost uzrok je izazvao taj pad, što mi više uvozimo robe, nego li što izvozimo sirovina. Sasvim je prirodno, da onaj koji više troši, a manje privređuje, taj mora i propasti. Tako je sa jednom kućom i porodncom, tako i sa celim narodom, pa tako i sa državom.

Gore napisani tekst u vidu proglasa objavljen je u Leskovačkom glasniku između dva svetska rata, mada, situacija je i danas po mnogo čemu slična, objavljen onda kada su novinari aktivno učestvovali u društvenom životu Leskovca, verovatno i Srbije i Jugoslavije, onda kada su se novinarstvom bavili intelektualci, onda kada su smeli i političarima da kaži – na posao gospodo!

Pisac ovih redova napravio je, po ondašnjim novinarskim kriterijumima, veliki uvod da bi došao do suštine, da bi se obratio Leskovčankama, koje su već tada uveliko živele po merilam Evrope. Uz sva neslaganja sa autorom teksta, gledano iz današnje perspektive, objavljujemo ovaj tekst s namerom da se još jednom podsetimo našeg kulturnog i istorijskog nasleđa, pa u nastavku idemo sa originalnom tekstom, koji je priredio profesor srpskog jezika, pisac i istoričar Saša Stanković iz Vlasotinca, inače, stalni saradnik juGmedie.

„Naša država samo zbog toga zaljulja se iz temelja. To vam je i suviše poznato. Ali nije dovoljio samo znati a ništa ne raditi na uklanjanju tih uzroka, koji otežavaju život. Država ne može ništa da učini kada narod neće. Iz naroda mora da dođe inicijativa za preduzimanje mera da se život olakša.

Jedan od najvećih uzroka, koji povećava tegobe života, koji mi sami sebi tovarimo na vrat, a koji sami možemo da otklonimo, ako hoćemo, jeste: naš luksuzan život, oličen u luksuznoj nošnji, naročito kod našega ženskog sveta. Ogromne se sume novca daju za ove predmete, koji su potpuno nepotrebni, a ništa se za njih u zamenu ne dobija. Statistika našega uvoza luksuznih predmeta može nam to najbolje posvedočiti. Da toga nije, sasvim bi drukčiji naš život izgledao. Skroman život, to je sreća, spokojstvo i blagostanje za svaki narod.

Uvidevši to, a rukovođene čisto patriotskim razlozima, nas nekoliko potpisatih sporazumele smo se da obrazujemo jedno udruženje za suzbijanje luksuza, kojem će biti glavni cilj, da navikava ženski svet na skromniju i zdravstveniju nošnju, koja će odgovarati svima estetičkim i higijenski uslovima, a koja neće biti raskošna, skupocena i luksuzna. Razume se da u tom slučaju ženske, koje strče sa svojom luksuznom i skupocenom nošnjom neće biti gledane dobrim očima i neće uopšte biti predmet naše simpatije.

PRAVILA

Glavne odredbe pravila ovog udruženja biće:

1.Upotrebu parfema (mirisa) potpuno izbaciti

2. Ne kupovati svilene amrele, rukavice, svilene čarape i skupocene šešire.
3. Prvenstveno pazariti u onim radnjama, u kojima se luksuzni artikli ne prodaju.
4. Smatrati za svoju najmiliju prijateljicu onu koja se bude pridržavala ovoga sa svoje strane i doprinosila ovome da se luksuz smanjuje.

Toga radi obrazovan je privremeni odbor, koji ovim

POZIVA

sve razborite, uviđavne i rodoljubive Leskovčanke da ovom Udruženju pristupe i da nastave rad u tom pravcu. Onako isto kao što je Leskovac davao inicijativu i poleta industriji i trgovini, tako isto treba i u ovom pogledu da prednjači. Bliža obaveštenja o ovom udruženju i pravilima saznaće se naknadno, pošto se bude izvršila cela organizacija.

Majke, sestre i kćeri naših vrednih Leskovčana, pohitajte na upis u ovu plemenitu i nasušno potrebnu ustanovu i pokažite primerom ostalim Srpkinjima u zemlji, kako se služi Otadžbini jer u ovome leži spas i sreća naše zemlje

Upis se vrši kod dole potpisatih članica privremene uprave: Kostadina M. Ilić, Lenka Milepković, Desa G. Popović, Kosara Čuljkovvć, Rada Janković, Mila Janković. Zora Aleksić, Brana Mitić, Bosiljka Todorović, Mileva Madžarević, Leposava D. Petrović.

Mi sa svoje strane apelujemo na sav ženski svet u zemlji, da i on ustane protivu luksuza i na taj način pripomogne na popravci naše valute, čijem je padu u mnogome doprinelo luksuziranje našega sveta.

Ovo poduzeće gospođica grada Leskovca za svaku je pohvalu i želeti je, da se na njih ugledaju i druge dame iz ostalih  mesta u zemlji“.

Iz daljih listanja ove i drugih novina iz tog vremena, sazanajemo, da poziv nije baš urodio plodom, jer su mladi, vraćajući se sa školovanja po inostranstvu, a 99 posto se vraćalo, donosili sa sobom način odevanja i ponašanja. Ovaj proglas je baš ta mlada generacija s indignacijom odbacila. I ako je.