Nemerljiva mudrost naprednjaka je dotakla nebo. Epopeja je završena. Čitava decenija je bila decenija junačkih dela i neustrašivih podviga. Setimo se samo divljih krava, mumuruznice, ludih kamila, epizode sa vunicom i hiljadu radnih mesta, zatim osvajanje vrhova Alpa, poseta Sloveniji, Valdanju, Hercegovini, Krfu, Zejitinliku i fantastičnih fotografija sa Kajmačalana. Epopeja je nadmašila sva Odisejeva lutanja, sve antičke mitove I celu Ilijadu. Bogovi su pali na teme posle veličanstvene predstave i epizode sa cipelama i pikslom. Sada je svemu tome kraj. Vrata raja su definitivno otvorena. Tomato fest je samo simbolična nagrada. Već naredne godine umesto njega ili s njim može biti Džinka fest ili Paprika fest, sve jedno, ali nam to neće umanjiti zadovoljstvo i radost življenja u Zlatnom veku koji je pred nama.

Ludo burazaru ludo. U Lekovac ga davav džabe a mi ga slavimo i to cel’ mesec…. Ima da mu pevamo i da se bijemo zbog njega i da ga od stiropor pravmo da bude pogolem od kamile koje smo onomad napravili i postavili pred Caričin Grad zbog turisti. Zbog turisti sad i paradajz mora da napravimo da bude golem k’o sunce i crven k’o komunistička zastava. Da ga postavimo na sred“ Lebane, tamo gde je fontana al’ poblizo do apoteku da ga „apotekar“ ima na oko, da mu se divi i da mu se zahvaljuje za berićet svaki dan. Fontana bi trebalo da se oboji isto u crveno a voda u plavo a kada se dodeljujev nagrade na kraj festivala svi da budemo u crveno i okrugli, sočni i debeli. Svi da budemo paradajz. E, tad’ ako ne privučemo turisti nikad’ nećemo. E, moj narode lebanski. Turisti prolaze i pored Lekovac. Idev da se banjav u Grčku. Naši „apotekari“ tamo i stanove imav..