Hrana najskuplja u poslednjih 30 godina

Prema Agenciji UN-a za hranu i poljoprivredu za mesec dana cene hrane u svetu porasle su u martu najviše od 1990. godine, kada je Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UNFAO) počela da objavljuje podatke.

Cene hrane dostigle su rekordne vrednosti podstaknute poskupljenjem žitarica i biljnih ulja zbog rata u Ukrajini

FAO-ov indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je u martu 12,6 odsto u odnosu na februar, na prosečna 159,3 boda, dostigavši novu najvišu vrijednost od 1990. godine.

U odnosu na prošlogodišnji mart viši je 33,6 odsto, prenosi Bankar.me.

Pored velikih poskupljenja, u Nemačkoj, na primer, vladaju i nestašice. Ulja nema skoro ni za lek. “Jednom nedeljno dođe po jedna polu paleta i razgrabi se za nekoliko minuta. Kupac može da kupi samo po jednu flašu, a ulje koje kupujemo je veoma lošeg kvaliteta”, objašnjava za Jugmediu Srbin koji živi u Bavarskoj oblasti.

Kaže da je za mesec dana cena povrća skočila za 30, voća za 20 posto, a kafa od 20 do 30 posto. “Ja sam pre nekoliko godina došao ovde sa suprugom i decom kod svojih roditelja. Oni su sada zapanjeni situacijom, prosto ne mogu da shvate da se u Nemačkoj ovako nešto dešava”, priča Srbin iz Leskovca.

Najviše su u martu porasle ciene biljnih ulja, 23,2 odsto u odnosu na februar, podstaknute poskupljenjem suncokretovog ulja zbog smanjenog izvoza iz Ukrajine, najvećeg svetskog izvoznika.

Cene žitarica porasle su na mesečnom nivou 17,1 odsto, odražavajući poskupljenje pšenice od 19,7 odsto i kukuruza od 19,1 odsto, najprije zbog rata u Ukrajini.

Rusija i Ukrajina činile su oko 30 odsto odnosno 20 odsto svetskog izvoza tih žitarica u poslednje tri godine.

“Dodatni razlog poskupljenja pšenice bila je zabrinutost za rod u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD)”, rekli su u FAO-u.

Značajnije je u martu poskupio i šećer, 6,7 odsto u odnosu na februar, zbog viših cena sirove nafte i jačanja brazilskog reala.

Značajnije poskupljenje sprečili su povoljni izgledi za proizvodnju u Indiji.

Indeks koji pokazuje kretanje cena mesa porastao je u martu 4,8 odsto, na najvišu vrednost otkada je FAO počeo da objavljuje izveštaje, podstaknut poskupljenjem svinjetine zbog nedovoljnog broja životinja u Zapadnoj Evropi.

Porasle su i cene živine, zbog epidemije ptičijeg gripa.

Najblaže je porastao indeks koji prati kretanje cena mleka i mlečnih proizvoda, 2,6 odsto u odnosu na februar, što FAO objašnjava poskupljenjem maslaca i mleka u prahu.

U odnosu na prošlogodišnji mart, cene te kategorije prehrambenih proizvoda više su 23,5 odsto.

U odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica, FAO je snizio prognozu ovogodišnje proizvodnje pšenice, na 784 miliona tona, što bi značilo da bi porasla 1,1 odsto u odnosu na prošlu godinu. U februaru FAO je proizvodnju u ovoj godini procenio na 790 miliona tona.

Proizvodnja u Ukrajini trebalo bi da padne ispod petogodišnjeg proseka, na osnovu očekivanja da u Ukrajini možda neće biti požnjeveno najmanje 20 odsto roda ozime pšenice zbog razaranja, ograničenog pristupa ili nedostatka resursa za žetvu.

“Povoljni vremenski uslovi podržavaju prognozu ruske proizvodnje koja bi trebalo da bude iznad petogodišnjeg proseka, ali je preliminarna, zbog mogućih problema s uvozom nekih poljoprivrednih sirovina”, napomenuli su u FAO-u.

Proizvodnja pšenice u Evropskoj uniji (EU) trebalo bi da se smanji na 134 miliona tona, zbog padavina u južnim članicama i moguće manje zasejane površine.

Fotografije dole nastale su u EU tokom prošlog leta:

This slideshow requires JavaScript.

FAO je zbog rata u Ukrajini snizio prognozu svetske trgovine žitaricama u sezoni 2021/2022, tri odsto, na 469 miliona tona.

EU i Indija trebalo bi da povećaju izvoz pšenice, a Argentina, Indija i SAD izvoz kukuruza, što će delom nadoknaditi gubitak izvoza iz crnomorske regije.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

Ostavite odgovor na Rade Odustani od odgovora