Sve je veći broj starih osoba bez porodice i odraslih  koji ne mogu da brinu o sebi,  tako  je došlo do povećanja broja zahteva za smeštaj u Ustanovu  za stara i odrasla lica u Leskovcu  i u  2019. godini bilo ih je 114 , što je za 25 posto više u odnosu na prethodnu godinu, a na listi čekanja  u Leskovcu trenutno  je više od 40 osoba.

“U nastojanjima da se u socijalnoj zaštiti unaprede prava i usluge koje se pružaju korisnicima , pod sloganom „ Klijent u fokusu“, a sa ciljem unapređenja kvaliteta života  i ostanka u prirodnom okruženju  onima kojima je potreban smeštaj iz različitih razloga, u Centru za socijalni rad u Leskovcu  pristupili smo razvijanju porodičnog smeštaja za odrasla i starija lica ili hranitelljstvu za odrasle”, kaže za Jugmediu direktor ove ustanove Predrag Momčilović.

Zakon o socijalnoj zaštiti Republike Srbije predviđa mogućnost smeštaja odraslih i starih lica u drugu porodicu, a Momčilović ističe da kada se iscrpu sve mogućnosti ostanka korisnika u porodičnoj sredini Centar za socijalni rad ima javna ovlašćenja da za ove osobe  vrši priznavanje prava na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili  zbrinjavanje u drugu porodicu koja je prethodno procenjena kao podobna da pruža porodični smeštaj.

“Povod za zbrinjavanje stare osobe u drugu porodicu jeste da su one same i nemaju nikog ko o njima brine , promena u zdravstvenom stanju, gubitak funkcija pojedinih organa, siromaštvo, loši uslovi stanovanja, a pre svega nedostatak porodične nege i podrške, to su sve razlozi zbog kojih osobu treba zbrinuti”, objašnjava naš sagovornik.

Kako nam je rekao Momčilović, u zabačenim mestima, ima dosta ljudi koji sami žive i neverovatno je da veliki broj njih ne želi da napuste svoje ognjište, na primer u selima Oruglica, Ravni Del , Melovo i Gagince.

“Čak smo nudili tim ljudima da samo zimu provedu na smeštaju u drugim porodicama, međutim nismo uspeli da ih ubedimo”, kaže Momčilović.

Za sada na teritoriji Grada Leskovca postoje dve hraniteljske  porodice za odrasle koje su stekle opštu podobnost za pružanje porodičnog smeštaja, a  samo je jedna  osoba je na porodičnom smeštaju.

“Nedostatak zainteresovanih i posebno motivisanih ljudi je za sada ključni problem.  Pozivam sve, posedno zainteresovane ljude, humaniste da se jave i daju svoj doprinos  u ovoj  humanoj misiji”, poručuje Momčilović.

U narednom periodu planira se organizovanje akreditovanog programa obuke u Centru za socijalni rad Leskovac, na ovu temu, pod nazivom „ Program pripreme profesionalaca za pružanje usluga porodičnog smeštaja“.

Pružalac usluge može biti pojedinac ili porodica koja je pre svega motivisana da brine o odraslim i starijim osobama  i onima sa mentalnim smetnjama i invaliditetom, koja ima toplinu i razumevanje  i koja je nakon  sprovedene procedure  stekla opštu podobnost i dobila odgovarajuću potvrdu Centra za socijalni rad.

“Zahtev za utvrđivanje opšte podobnosti podnosi se u Centru za socijalni rad .Postupak , pored podnošenja dokaza o ispunjenosti zakonskih uslova, podrazumeva i procenu ličnih svojstava i motivacije kandidata za pružaoca usluge. Centar za socijalni rad ,inače ,po službenoj dužnosti pribavlja sva potrebna dokumenta”, naglašava naš sagovornik.

Novčana nadoknada za hranitelja je 10 hiljada dinara i ukoliko nije zaposlen, država mu plaća poreze i doprinose, dok osoba o kojoj se brine dobija 20 hiljada dinara za svoje potrebe, a sredstva obezbeđuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

“Pružaoci porodičnog smeštaja moraju imati određene veštine kako bi se korisnik  osećao sigurno i bezbedno i njegov  život podrazumevao toplinu porodičnog doma.  Pojedinac ili porodica koja želi time da se bavi potrebno je da ume da  sluša i da  dobro  komunicira sa korisnicima,da ima  fleksibilnost, strpljenje, poštovanje i prihvatanje različitosti”, naglašava Momčilović.

Očuvanje identiteta korisnika i njegove veroispovesti i uključivanje korisnika u društvenu sredinu u saradnji sa Centrom za socijalni rad, takođe doprinosi kvalitetu života korisnika , a realizuje se posećivanjem kulturno – umetničkih programa, crkve, kluba za stare.

Negovati iskren odnos sa sa osobom o kojoj se brine

“Razumeti  zdravstveno stanje,  ono šta  može, a šta ne i zbog čega mu je pomoć najpotrebnija.  Poznavanje životnih okolnosti iz kojih starija osoba dolazi i  podrška  je  od velikog značaja za budući hranitelje, pri čemu će oni u saradnji sa stručnim radnikom Centra za socijalni rad učestvovati u izradi plana zaštite i podrške” , naglašava naš sagovornik.

Sreten Marković je prvi leskovački hranitelj za odrasle, privatni preduzetnik, koji u svojoj kući ima na smeštaju jednu osamdesetjednogodišnju baku i koji se po prvi put bavi ovim poslom.

“Baka je postala deo porodice, sa kojom se druže svi u našoj kući, moja deca, tašta, žena.Ona ima sve uslove za život, druženje , lekarsku negu.To su ljudi koji su kao i drugi, samo nisu imali dovoljno sreće u životu, a koju im mi možemo pružiti”, priča nam Sreten.

Zaključuje da porodicu ne čine samo oni koji su u krvnom srodstvu sa nama , već i oni koji nas drže za ruku kada nam je to najpotrebnije.