Nema osobe u Vlasotincu i okolini koja svoje prve plivačke korake nije napravila na Vlasini, na kupalištu iznad brane, kojeg Vlasotinačani od milja nazivaju vlasotinačkim jezerom ili vlasotinačkim morem. O toj reci i o tom pregrađenom kutku u vodenom toku, smeštenom u živopisnom okruženju, meštani govore sa mnogo emocija u kojima dominiraju obožavanje i ljubav, pa i kult.

Sezona kupanja ovde je počela još 1.jula i od tada je kupalište prepuno u posle podnevnim satima i posebno vikendom. Mi smo bili radnim danom. Tek je zamaklo nekoliko minuta iza 11 sati, a kupači već lagano pristižu. Privlači nam pažnju baka s prtljagom na biciklu.

„Od kako sam se rodila ja se kupam u tu Vlasinu, svaki dan, to je ta voda koja teče pored moje Manastirište. Čini mi se da baš ja sa svojim drugaricama otvorim i zatvorim sezonu. I Moja deca su odrasla na ovom našem prelepom jezeru“, priča Ljubinka Stanković koja veruje da je voda čak i lekovita poput banjskih.

„Vlasotinačko more“, kaže pribežište je i stanovnicima celog juga Srbije.

Aleksandra Konstantinović Gojković i Mila Šelić su već isplivale jednu „turu“, sunčale se pa se spremaju za drugu.

„Nama je ovo kao more, ovo je naše vlasotinačko more, ovo mesto je zlato. Svakoga dana smo ovde, pa za neki dan idemo na ono more u Grčku, pa se ponovo vraćamo našem moru. Ima judi koji ne idu na more već ceo odmor provedu upravo ovde“, pričaju mlade Vlasotinčanke.

Kupalište na Vlasini, koja protiče kroz centar Vlasotinca, nastalo je 1982.godine s ciljem da se odatle varoš kroz sistem bunara snabdeva vodom za piće, a oštećeno je u stravičnoj poplavi 1988. godine. Oštećeni su i bunari, pa je kasnije napravljena Fabrika vode sa vodozahvatom u Boljaru. Popravljena brana s kupalištem prepuštena je kupačima koji su se do tada hladili uzvodno od ovog mesta.

„Ovo leto je jedno od najlepših jer je toplo a voda nikada nije bila čistija, delimično i zbog toga što je prošle i pretprošle godine uređeno i očišćeno korito uzvodno od 5 kilometara, na potezu između Manastirišta i Kruševice“, priča Dejan Čikić, direktor SRC „Vlasina“.

Ovde se u radnim danima dnevno u proseku rashlađuje oko 500 ljudi, vikendom i preko 1000. Jezero je dugačko 250 metara sa prosečnom širinom od 40 metara. Dubina reke na kupalištu kreće se od plićaka za decu do 3 metra pored same brane, najpogodniji deo za one koji ovo parče, s vremena na vreme hirovite Vlasine, doživljaju kao pravo more.

Obe travnate obale „vlasotinačkog mora“ su čiste, a umesto nekadašnjih propalih suncobrana od slame i trske, hladovina se traži ispod raskošnih drvoreda.

Baš u plićaku brčka se četvoročlana porodica s prijateljima. Otac rođeni Vlasotinčanin, koji sada živi u Aranđelovcu i koji je dan po povratku iz Grčke doveo sinove da im pokaže „vlasotinačku lepotu“, odrastao je na Vlasini.

„Ovde svake godine provedem s porodicom deo godišnjeg odmora, da se rashladimo posle Grčke, a pre toga, dok se nisam oženio i otišao, ja sam otvarao i zatvarao sezonu“, priča Vlasotinčanin.

Preko, ispod zgrade nekadašnjeg mlina, na stenovitom delu obale, zatičemo „Švajcarca“, kako ovde zovu Miroslava Simonovića, vlasotinačke fudbalske legende koji je igrao i u reprezentaciji Jugoslavije, a koji je prve fudbalske korake napravio u FK Vlasini. Put ga je odveo do Švajcarske gde danas živi sa suprugom i troje dece, ali se uvek vraća svom Vlasotincu i, kako kaže „vlasotinskom jezeru“.

„Odrastao sam pored ove reke. Ova reka je čudo jer je od mene napravila zavisnika, zavisnika zato što moram da dođem svake godine da se okupam u njoj. Kada bi promašio jednu jedinu godinu, ja više ne bio Vlasotinčanin. To je ljubav koja veže za ceo život“, priča dok gleda reku, onaj deo ispod brane, kao da je grli očima.

Vlasotince nema, kako kaže Čikić, neku ekonomsku dobit od svog „jezera“ ili „mora“. Zarade vlasnici kafića i hotela pored obale i to vikendom kada dođu ljudi sa strane.

„Ima potencijala da se obala mnogo lepše sredi, ali bi izgubila svoje prirodne čari. A ako se sređuje moralo bi da se razmišlja o naplaćivanju ulaznica. A tada bi došlo do revolucije, jer, Vlsotince je uvek živelo uz reku. Deca kada se rode još kao bebe uđu u vodu s roditeljima. U Vlasotincu nemate ljude koji ne znaju da plivaju“, objašnjava Dejan Čikić.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.