Pre neki dan moj prijatelj, mladi doktor istorijskih nauka, u društvu još iskusnjih koji ga podržaše, zameri mi što se na Fejsbuku prisećam, zapravo potenciram srpske podele u građanskom ratu od 1941 do 1944. pa idem i dalje prozivajući komuniste za zločine.
Zameraju što podsećam na hapšenja nevinih, na otimačinu imovine sticane decenijama, na masovna stratišta, zameraju mi što podsećam što su Srbiju okrenuli za 180 stepeni, uvukli je u jednopartijski sistem, ubili njenu tradiciju, zabranili veru, posvađali braću, pobili inteligenciju i proterali na stotine hiljada navodnih saradnika okupatora.
„Ništa sada posle toliko vremena se ne postiže pisanjem i podsećanjem. Prošlo. Samo se dodatno produbljuju podele“, kaže moj prijatelj istoričar, a autoritet i legenda pored mene klima glavom, tumačim – odobrava!
Retko imama privilegiju da sedim u društvu velikana, sada dvojice, i prjatelja, takođe istoričara koji ovoga puta nisu komentarisali. Ja onako, kako bi Leskovčani rekli, brnzava, odlučim da ne kvarim trenutak što je sada već otišao u večnost, i oćutim.
Ali kako mislim da nisu u pravu, ja ću ovde da ponovim ono što mislim, a znam da će makar doktor pročitati, jer ako ne izleti to iz mene razboleću se, a, iskreno, ne bih da se sekirate.
Dakle, dragi doktore istorijskih nauka, to što smo ćutali 5 decenija, pa ćutimo i u šestoj i u sedmoj, nanelo nam je veliko zlo. Istina je lek za dušu, na istini se grade čvrsti temelji jednog društva, na istini se podižu zdrava pokoljenja, a ako istinu gurnute pod tepih, ona će uvek naći izlaz i zapevati makr onu: „U cara Torojana…“. A kada počne da se peva na pogrešnim tribinama sa sklepanim stihovima na lažnim činjenicima, onda se istorija ponavlja.
A mi smo večito svoj svet gradili na lažima, na legendama na nepostojećim obilićima, nepostojećim pobedama Marka Kraljevića, ili na makedonskom Marka Krale, podigli ga na pijedastal najvećeg srpskog junaka, a on bio turski vazal. Od Tita, koji nije ni umeo srpski da govori, napravili božanstvo, neznajući ni ko je ni šta je ni odakle dolazi. Htedosmo da se harakiramo kad sklopi oči pre nego rasparča Srbiju.
Samo smo mi pevali o nepostojećem bratstvu i jedinstvu dok su nas tamo u Njihovoj Lijepoj nazivali ciganima još dok sam kao dete prvi put na ekskurziji prešla granice Srbije.
Iskopavamo grobnice u koje su ustaše strpali Srbe, ali prećutkujemo masovne grobnice u kojima su Srbi trpali Srbe, prolazimo pevajući pored podruma, tu u Leskovcu, natopljenih krvlju, gde zidovi pamte krikove, gde je čovek mučen do smrti, gde se kleštima kidalo meso.
Ćutimo iako znamo da je zbog ideologije sin ubijao oca…
Ćutimo, pravimo se Englezi i nikada, ama baš nikada nije zgodno da se o tome govori
Dakle, dargi prof dr. istorijskih hauka, ti čoveče sa osmehom koji kao da sve prašta, ja mislim da se o svemu gore napisanom i onome na tonama propuštenog, treba pisati svakoga dana. Podsećati i podesećati. Ne seći glave, ne svetiti se, ne uzvraćati čak ni u mislima, nego da nam deca znaju kakvi su nam očevi i dede bili; da znaju da je to put kojim ne treba ići; da nauče da vole brata svog ma koje i kakve političke ideologije bio.
Srbija se tako voli, Srbija se tako čuva, nacija se tako čuva – istinom, a ne prenebregavanjem istine da se ne bi zamerili onim preživelim koljačima istine, falsifikatorima istorije. Onima, koji su, istini za volju, do te mere zatrovali društvo da za njima klijaju na stotine hiljada izadanaka, pa ćete danas sresti mladog čoveka, skoro golobradog, koji će reći da je Hitler bio u pravu, Tito bog, Draža izdajnik, Milošević pravi Srbin i tako redom, od jedne do druge situacije.
Moji i postovi mojih istomišljenika, a njih je sve ređe, ne zato što su promenili stavove nego što društvene mreže nisu mesto gde treba da se uči istorija, neće ništa izmeniti, i tu je u pravu moj prijatelj doktor.
Ali vi poštovani mladi čoveče imate šansu da kao istoričar i predavač menjate stvari, činjenicima, dokumentima pohranjenim u arhivima, glasnošću, razumom, radi svoje, radi naše dece, koja beže pred lažima i pred folirantima.
Srbija je iškolovala mnogo doktora nauka istorije i ne verujem da su baš svi poverovali u oskudne udžbenike gde se preleti preko građanskog rata kao što Nemci prelete preko zločine nacista. U Srbiji žive umni istoričari istraživači.
Vi ste mladi prijatelju na potezu, a mene pustitite da povremeno kažem ono što mislim, uz sve pljuvačke rizike, jer, u ovim godinama me baš briga o ostavljaju utisaka. Jedino do čega mi je stalo to su vaša i naša deca koja su odlučila da ne napuštaju rodnu grudu.
Potomak partizana i partizanki
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Građanski rat? A gde je tek ona druga uobičajena faza krljanja sa komšijama? Ono kad izbije rat u Bosni, a oni koji su tamo izbegnu u Srbiju, a Srpčad odavde jure tamo da „brane“ teritoriju. Pa izbije u Hrvatskoj, a Srpčad opet izbegnu a ovi odavde jurišaju ispranog mozga na Hrvate.
Pa pukne pička na Kosovu, Srpčad odande prodaju zemlju kosovskim Albancima, klisnu u Srbiju kao matičnu ćeliju za emigracije u inostranstvo, a ove naše mazge trče da brane teritoriju i interese ovih prvih napaćenih.
Milice, tekst je za 10! Cista desetka.
Dajem joj šesticu, koleginice molim Vaš indeks al više da ne pišete
У цара Тројана козје уши…А истина је 100%, браво Милице, одличан текст!!!
A ti urednice ćutiš i onodiš se s partizani i četnici.
Zar misliš da se neće zapamti kad prođe ovaj vakat?
Svačiji vakat prođe pa će proći i moj i vaš. Ja se svojim vaktom ponosim. Ni u jednom lokalnom i regionalnom mediju, osim u jednom, nije bilo kritike na račun lokalnih vlasti kao na Jugmedii. Ni jedan lokalni medij i njegova urednica nije satanizovana zbog toga kao urednica ovoga portala (prošetajte malo arhivom), a da pri tom od čitalaca ni reč podrške. U Leskovcu je, nažalost zaćutala opozicija, zaćutao civilni sektor čije predstavnike ni pred puškom ne možete naterati da kritikuju van onoga što se čuje na Skupštini, a šta Jugmedia uredno prenosi. U međuvremenu ne propuštamo da kritikujemo ni jednu ružni pojavu ili gest. Ali, ako ste mislili da ćemo mi rušiti vlast ili ako je to uloga medija, a ne glasača, grdno ste se prevarili. Ne pravdamo se. Pišemo da bismo odgovorili na vaše učestale pretnje. Pretili ste i dok ste bili na vlasti, bar oni za koje navijate. Sve smo izdržali. Sve nam možete oduzeti, ali znanje ne možete. Prijatan vam dan. I da, ne pišem o koskama, pišem o društvu, čitajte pažljivo.
Pa i vi mediji ste tzv civilni sektor, neprofitni, nevladine organizacije. I vi ćutite i „pišete projekte“ kao i Žene za mir (jer smo mi ostale žene za rat, kako da ne), razni edukacijski centri, dockovi odbori, razni parlamenti…Ali NVO su barem iskreni u svojoj jalovosti, ne prave se da se kao bave politikom, gledaju da prežive…Ček, ček, pa to mi nešto poznato? Isto ko vi.
More kakav mir, kome je mir dobro doneo? U ovom „miru“ kad uhvate da nas gužvaju anksije noću, uoči sna: dugujemo za komunalije toliko i toliko, plus kirija, plus dvoje sitne dece, plus kredit koji smo uzeli da se vadimo, plus neplanirani neizbežni troškovi.Valjda će uskoro neki rat da nam svima bude lakše.
Nemojmo više pričati o starim danima, vrijeme je za nešto veliko.
Izađi van i kreni…
Thom Yorke
Posvećeno divnim ljudima RuinAmalije, La Revoltose
Svuda oko nas skrivene su priče,
rastu u napuštenim planinskim selima
ili nenaseljenim dijelovima grada,
okamenjuju se pod našim nogama u ostacima
društava drugačijih od ičega što poznajemo,
šapćući nam da stvari mogu izgledati drugačije.
Ali, političar za kojeg znaš da ti laže,
šef koji te zapošljava i daje ti otkaz,
stanodavac koji te izbacuje,
predsjednik banke koja posjeduje tvoju kuću,
profesor koji te ocjenjuje,
policajac koji prolazi tvojom ulicom,
novinar koji ti daje informacije,
doktor koji te liječi,
muž koji te tuče,
majka koja te udara,
vojnik koji ubija za tebe,
i socijalni radnik koji tvoju prošlost i budućnost stavlja u ladicu
svog ormara,
svi pitaju
“ŠTO BI TI BEZ NAS?
Al tebe urednice to ne zanima. Ti se onodiš s mrtve koske četničke i partizanske. Misliš neće se zapamti tvoje pisanje i nepisanje, kad prođe ovaj vakat?
Ni ja ne kapiram tekst. Jel sad treba da pljujemo po mrtvim borcima za slobodu zato što su se na njihovoj smrti raznorazna „štop svetla“ okoristila pa da onda država i svi mi procvetamo? Da zbog nečeg što urednica zbog uredničinih do kraja neizrečenih stavova pljujemo po mrtvim precima? Četnici su IN, partizani su OUT, kolko ja shvatam?
Partizani i komunisti su želeli zlo svom narodu?
urednici bolje ide pisanje od čari belopalanačke pite sa ovčji sir ili kako gu jurilo komšijsko kuče kad je bila malečka pa icepila cipele. ovo je mnogo teška tema i za botovi sns a i za opoziciju.
al zato u lokne ima!
Duge lokne kratka kolumna. Ne može ni urednica a tek ne može Marinkovic da piše kolumne. Nisu za to, jednostavno. Jedan je Hase…tj Profesor.
Trpati tita i Obilica u isti kontekst. To je mnogo vise.
Znaš ko je Tita a za Obiliċa ti deda pričao?
Ne kaže se uzalud da je istorija učetiljica života, a mi je stalno ponavljamo. Ne daj bože da ovde sada u Srbiji pukne, sve bi se isto ponovilo. Nakotila se mržnja, zavist, ljubomora. Drug drugu otima ženu, komšija otima tri santimetra kao da će ih na onaj svet poneti. Sve što podigne glavu u smislu znanja i stručnosti udari se maljem kao što se ovde urednica, a urednica ima ime – Milica Ivanović, proziva za nešto benigno, za svoj stav. Za ove bootve, ma čiji bili zeleni, crni ili žuti, ništa ne valja, po svemu pljuju, pa je izgleda po njima jedino isprano da se ćuti i trpi onako trpen spasen. EEe, moja Srbijo zemljo zlih ljudi
Ivan Ribar pre rata i priključenja partizanima bio je slobodni zidar.
1937. godine svojevoljno je istupio iz beogradske lože „Preporođaj“.
Prilikom istupanja održao je dvosatni govor kolegama masonima koji je zaključio rečima:
„Bivša moja braćo, gospodo! Nećete ništa postići svojim dobrotvornim radom, hraneći siromašne i gladne sa vaše prepune i bogate trpeze… Mora se stvoriti takvo društvo, koje neće stvarati siromašne i gladne“
Svaka čast porodici Ribar, ali šta sa današnjom levicom?
Jebo ja tu levicu koja kaze da ne treba voditi radnicku sindikalnu borbu vec kojekakvu politicku borbu, jebo ja tu levicu koja kaze da je dobro uzeti pare od raznoraznih fondova, jebo ja levicu koja podrzava desnicare Ne davimo BG, gde znam da je NDBG finansiran od jedne kapitalisticke fondacije bankstera. Jebo ja to sve, gde mi idemo jesmo li se zapitali nekada? Ovde nije pitanje pravog ili ne pravog levicara, socijaliste, komuniste ili sta ja vec znam. Ovde je pitanje da li postoje ljudi koji ce se suprotstaviti ovakvoj bandi koja nas osriomasuje, unistava i bahati se nad nama, koji ce se suprotstaviti ovom degenerativnom i destruktivnom kapitalizmu ili ce izigravati lutkice na levici, ja ne razumem vise ove ljude. Ako zelite ljudi hajmo da stvorimo nesto drugacije, dosta vise zajebavanja, dok se mi zajebavamo oni opljackaju sva prirodna bogatstva, uniste milione zivota, a mi se i dalje zajebavamo i raspravljamo o medvedima na Aljasci. Ako neko postoji ko zeli otvoreno da prica o ovom hajdemo da pricamo otvoreno, ovo sam napisao da svi vide jer me zabole ako bi to bilo ko protumacio kao neki blam ili bilo sta.
Marinkoviċu, nemoj …ti, idi radi nešto.
Оно кад новинар хоће да се бави историјом па онда кука кад није управу. Ау шта чини повређени его размажене особе.
Ovo je strategija koju su koristili razni narodi koji su težili da se oslobode nekog kolonijalno-okupatorskog režima a to je lični bojkot onih koji sudeluju u režimu. Dakle ne državi Srbiji kao takvoj, već režimu, jer naša država je naša, a režim je antisrpski. … Takve ne pozdravljajte više na ulici, ne zovite na rođendane, slave, slavlja i venčanja. Ako vas pitaju šta vam je, recite im da vam se ne obraćaju dokle god učestvuju u uništavanju, izdaji i samoporicanju Srbije.
A nekom je djed pricao da je Tito samo Hrvate ubijao i pravio jugocetnicku drzavu da zatre sve hrvatsko…
Мањак познавања сопствене историје којих има и у овом тексту говори о једном од кључних проблема у нашој држави. Истина није обојена, поготово није црна или бела, има свакојаких нијанси свих могућих боја. Слажем се да о свему треба разговарати, али морамо бити свесни свог (не)знања и пре свега тежити да се полемика води по једном културолошком обрасцу који смирено изношење чињеница ставља испред острашћене вике која не дозвољава да се чују остали дискутанти.
А што се Марка Краљевића тиче, није баш најјасније његово вазалство. Оно што се зна је да се опирао Турцима колико год је могао, и то на своју велику штету тј. на штету своје владавине. Његова глорификација у нашој епици потиче (и то се сада зна) од успешне заштите свог становништва од Турака пре свега, али и од осталих српских великаша који су му константно отимали земљу.
О новијој историји се наравно, зна много више и мало тога није расветљено. Митологија о Јосипу Брозу никоме не помаже и инсистирање на легендама о његовим пореклима, двојницима, итд су на је идентично тврдњама теоретичара завере који верују да је земља равна плоча.
Победници јесу исписали историју како њима одговара и то треба исправити, али не потпуно изокренути ствари. Онда смо џаба кречили, опет нема истине самим тим ни могућности да на основу онога што смо радили дођемо до наука где смо грешили а где смо били добри, па да знамо деци да пренесемо.
Treba,mora se pricati o starim danima.,,Nesmije se to zaboravit,,Ali prvo da vas podsetim da je na danasnji dan pocela ,,Cerska bitka,,i to je prva pobeda SAVEZNIKA u ,,Velikom ratu,,Na zalost podele postoje,bile su ,ali ne daj Boze da ih jos bude.Podele srpski narod i gradjani nisu stvorili.Podele je stvarao neko sa strane i neko ,,sa strane,,Srbija u pr.sv.ratu nije bila podeljena.I u drugom nije.Srbi su bili ,,drazicevci,nedicevci,ljoticevci i partizani,,Malo je sukoba bilo izmedju njih.Podele nastaju 44/45 god.kad je MLADOST Srbije ,,poslata,, na ,,Sremski front,,a neke udarne pre bih reko ,,kaznene,,brigade,cete i trojke,dvojke…ubijaju na desetina hiljada Srba,i to obrazovanih,imucnih,vidjenijih…Srba i gradjana Srbije.Tada se vestacki stvara ,,klasa komunista,,i reakcionara.Zavladao je strah Srbijom,,,jer ko nije sa nama/komunista/taj je protiv nas.Tada su sve fotelje i cinove ,,uzeli,,,,veliki heroji,,sto ne samo podelise narod,vec i ,,Dedionje,,,stanove otese ili ih PODELISE kredencima i sifunjerima.E, ta ,,podela,,koristila je i Milosevicevom rezimu,pomognut Seseljevim ,,opozicionarskim,,delovanjem.Bili je patriota i ,,stranih placenika,,A,i danas je tako.Pogledajte ko govori o podelama i sve ce vam biti jasno.Zato ja uporno insistiram na pravo istorijsko tumacenje Prv.svet.rata jer upravo tu leze odgovori na ,,podele,,i na danasnja stanja.A to sto dr.istorije i istoricari ne zele da daju svoja misljenja,o vaznim dogadjajima,pa o njima ce istorija i neki drugi istoricari pre svega hrabri kazati svoje misljenje.Ova kolumna za sve oni koji pisca ,,teraju,,da pise o svemu a ne o ono bitnom je dokaz da se je pisac ANGAZOVAO,i to je velika razlika od novinara koji pisu faktografski ili tih istoricara koji pamte sve vazne datume.
Kolko je leskovčana učestovalo na Ceru? Idi popij neko pivo i smiri se, molim te…
Poštovani rodjače,nerado Vam odgivaram,ali preko Vašeg ponižavajućeg komentara ne mogu“preći“.Na Ceru je učestvovala „Moravska divizija“.Dovoljno za Vaše „ne znanje“.U toj bici učestvovalo je više Srba od Austrougara.Na žalost mnogo ih je bilo u plavoj uniformi,na drugoj strani,i to Vas „muči“.Mi smo vam to odavno oprostili.Za Vas su Leskovčani ljudi koji“jedu paprike i zidaju fabrike“Pa jeste,ali i mnogo veći heroji od takvih jao što ste Vi.Evo već sedamdeset gidina,vašom propagandom,od vaših poraza od sebe pravite junake,generale i biznismene.Ali moj tekst nije imao svrhu samo posećanja,na SLAVNU Cersku bitku.On govori o podelama koje“neko“nameće.Evo večeras,pored podele na one koji mrze i na one koji vole predsednika,čusmo za novu podelu,na razumne i nerazumne.Normalno mi Srbi smo nerazumni.A takvi kao što ste Vi ,su razumni.Pitam se na šta će nas Vaš,nažalost i moj predsednik podeliti?
Kolko je leskovčana učestovalo na Ceru?