LESKOVAC – Skoro trećina od 112 radnika fabrike u restrukturiranju HI „Nevena“ raskinula je ugovore o radu uz naknadu od 300 evra po godini radnog staža.
Reč je o sprovođenju poslednje faze državnog socijalnog programa posle čega bi „Nevena“ trebalo da dobije novog vlasnika.
Ugovore o sporazumnom raskidu radnog odnosa potpisalo je 35 radnika, sa preko 25 godina radnog staža, među njima i Nebojša Perović, sada već bivši predsednik Samostalnog sindikata u toj fabrici.
„To je rezultat umora od borbe i procene da je trenutak povoljan jer od 1. januara ove godine otpremnine se, po novom Zakonu o radu, isplaćuju samo za godine provedene kod novog poslodavca“, kaže Perović za Jugmediu.
Rešenja su potpisana 30. decembra, tri dana pošto se svečano obeležilo 60 godina rada ovog nekadašnjeg giganta u oblasti hemijske i kozmetičke industrije na prostoru bivše Jugoslavije, u kome je bilo zaposleno blizu 800 radnika.
Novac za otpremnine iz državne kase istoga dana je uplaćen na račune radnika, ali od države Srbije još nije stigao odgovor na apel da se „Neveni“ pomogne sa 600.000 evra za produženje licence za proizvodnju bebi šampona „kosili“.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ne znam ko je ovo pisao ali je u pravu. Nevena postoji dabi se delile plate desetorici a mi cekamo milostinju.Cak je i ………. pobegao koji sada cuti a sve zna sta se desava.
Објави слободно састав надѕорног одбора односно целокупног менаџмента да виде људи да нема потребе више бавити се Невеном ! Не ѕнам у чему је твој проблем јер то су подаци са АПР-а а ти као кријеш имена .
Pitao me jednom prijatelj zašto mi angažovanost u jednoj vezi nije potrajala? Pa, ne mogu se udubljivati u površinu-glasio je moj odgovor. Znam i površina ima svoje dve dimenzije, dovoljno za manevar, manipulaciju ostavljanja utiska, na kratke staze.Za sve više, duže, vrednije, potreban je sadržaj koji se po površini samo razlije, nema ga dovoljno. Njemu je mesto po dubini, kad taman otkriješ jedan sloj, a ispod se pojavi drugi, pa treći, stoti, redom, bez kraja, do dna dubine čoveka sa kojim si u životu, u vezi, partner na zadatku, saradnik u politici, kolega u zajedničkom poslu, prijatelj u nevolji.
Bez dubine nema napretka ni u jednom odnosu, pa je svaka relacija promašena pa zvala se ona i politika razvoja, tim za revitalizaciju grada, savet za pokretanje privrede Leskovca, projektni sastav za himnu investitorima. Kad imaš samo površinu nemaš dovoljno elemenata za planiranje ičeg ozbiljnijeg, već naprotiv, možeš odmah smatrati da si potrošio sebe u prazno, uzalud.Još te izvrću ruglu, vremenom.
Ova vest je više od gole,vesti. Ona je slika stanja, prava. A voleli bi mi da je ovo samo nuspojava ispred koje na velika zvona idu otvaranja, zapošljavanja, plate trinaeste, smene četvrte u proizvodnji, izvoz na međunarodno tržište, nedovoljni kapaciteti da pokriju traženost, ekspanzija proizvodnje.Ali, kad imate površinu, a ne dubinu, imaćete kao glavnu vest u društvu – ovu koju smo upravo pročitali. A makar su mogli da primene jednu od milion strategija, kako pokrenuti posao svojom otpremninom, da narod ne potroši pare na ralčune za struju, praznična slavlja i sl., već da okrene novac. Šta reći, perspektiva nomada.
Jel ste to Vi, „poštovani doktore Matiću“? Ili je to „samo“ Acika?
🙂
Profesorka Rajna ovde.Pa gde ste, zaboga, nisam Vas dugo imala prilike čuti. Nadam se skorom viđenju, red bi bio….sad će i acika, on odmah dođe za mnom da me provuče tu i tamo….a možda je i sazreo pa ćemo i njemu jednu odu napisati zvaće se- Oda o političkom sazrevanju acike kroz buđenje svesti o neophodnosti uključivanja treće dimenzije(čitaj pamet a to je primenjena inteligencija)u svaki razvojni proces počev od čoveka, preko političkog dejstva na sistem do civilizovanog društva koji za epilog ima razvijenu privredu kao jedini održivi izvor opstanka Leskovca.
…sače Acika, samo da lupi enter na prodžekt
Ova naslovna fotografija je prava slika o ozbiljnosti ove fabrike. Radnice rucno na traci zatvaraju boce, bez zastitne opreme, ovakva vrsta proizvodnje je bila moguca 1950 godine, a nikako 2014, bar ne u ozbiljnim firmama koje planiraju izvoz na trziste Evropske unije. Potrazite negde kako se pune proizvodi u zastitnoj atmosferi, na trakama koje su potpuno automatizovane, pa ce vam biti jasno kakva je buducnost ove fabrike…