Ne. Nije u gradu na Veternici nikada postojala muzička fontana u koju su se bacali novčići, a koja je svirala ovu melodiju, već se tako zvala možda najpopularnija ikada radio emisija na lokalnom Radiju 016 koja je počinjala prvim taktovima jednog od najvećih pop hitova ikada.

„Open your heart“, ili u prevodu „Otvori svoje srce“ i ima smisla, jer je „Fontana želja“ bila prva emisija u kojoj su Leskovčani itekako otvarali svoja srca, sa najbližima i voljenima delili svoje misli preko radio talasa, često i šifrovano, a ceo grad je jedva čekao da dođe TA sreda i 20 časova, da na radio skali podese frekvenciju 101,6MHZ, i uživaju u tuđim porukama i tajnama.

„Fontana želja je bila preteča SMS poruka koje su kasnije zaživele u TV formatu. Pola grada je dolazilo u našu stanicu i tokom cele nedelje ostavljalo poruke, na papiriću, ručno pisane, koje su kasnije emitovane, a druga polovina grada je to slušala i, bogami, prepričavala tokom cele nedelje ko je kome šta poručio, ko je koga pozdravio i zašto, ko se zaljubio, a ko pati“, priseća se ove kultne emisije vlasnik radio 016 Jugoslav Tomić.

„Fontanu želja“ su slušali i stari i mladi. I roditelji i deca. I učenici i nastavnici i profesori. Jedni se „šifrovali“, drugi pokušavali da saznaju šta se to krije u glavama njihove dece, učenika, tinejdžera koji su odrastali u suluda vremena devedesetih u ovom gradu.

U par navrata čak su štampane i knjižice sa najlepšim porukama koje su emitovane u ovoj emisiji, koja je počela svoj život davne 1994. a ugasila se onog trenutka kada su se pojavili mobilni telefoni. Tada je sva draž najpopularnije radio emisije izgubila smisao.

Interesantno je da je odabir najzanimljivijih poruka pravio sada već proslavljeni dramski pisac Željko Hubač.

KAKO SU PRODUŽILI ŽIVOT ROK EN’ ROLU

„Fontana želja“ je samo jedna od kultnih emisija Radija 016 o kojima se i danas priča, a pojedine, poput „Da Bog da crk’o r’n’r…“, živele su nešto duže samo zahvaljujući entuzijazmu Ivana i Dušana Spirića koji su je vodili  od poslednjeg utorka u mesecu septembru 1993. do poslednjeg utorka u septembru 2002. godine.

Ova emisija živela je punih devet godina i kroz 426 emisija. Jedina duža pauza u emitovanju bila je tokom NATO bombardovanja Srbije.

„Sve je počelo totalno slučajno. Dule je bio tonac, neko je zaključio da sluša i poznaje alternativnu, pop-rok i slučnu muziku, tako da je dobio svoju emisiju. U početku su se kroz emisiju provlačile i strane stvari, ali se ubrzo odustalo od toga i prešlo isključivo na domaću (tačnije ex jugoslovenske prostore). Osnovna ideja je bila da se vrte demo-snimci i tako da šansa mladim bendovima da neko čuje za njih. Tu smo prvenstveno pokušavali da neke leskovačke bendove „izreklamiramo“. Čak smo pokrenuli demo-top listu, koju smo održavali dobrih 5-6 godina, sve dok termin „demo“ nije izgubio smisao, jer se više nije znalo šta je demo-snimak, a šta zvanično izdanje“, priseća se novinar i voditelj ove kultne emisije Ivan Spirić.

Ma koliko današnjoj omladini to izgledalo čudno, radio se zaista slušao tokom devedesetih. I slušao se drugačije. Svaka emisija je imala poruku koju je morala da prenese i obrazovala tadašnju omladinu.

Možda su bila drugačija vremena, možda se sve „kapiralo“ iz drugog ugla, a možda i svakog od nas drma nostalgija za nekim, verovali ili ne, „zdravijim“ vremenima.