LESKOVAC – Nebojša Stojković Joškin Šiljan, slikar iz Grdelice, izlaže večeras svoje radove u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu.
Izložiće 200 svojih radova, a izložba nosi naziv „Joškin Šiljan kroz vreme“. Biće otvorena do 22. marta.
Organizvana je uz podršku Ministarstva kulture i Muzeja naive i marginalne umetnosti iz Jagodine.
Joškin Šiljan je prvi slikar iz leskovačkog kraja koji izlaže u ovom značajnom srpskom spomeniku kulture.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ne bih rekao da je prvi. Izlagao je i Zoran Krulj koliko se secam i to 6 puta, ali u okviru izlozba ULUS-a. Svaka cast i Siljanu, veliki je to uspeh imati samostalnu izlozbu u ovom zdanju.
@Bata, izbegavajte da komentarišete nešto što nema nikakvih dodirnih tačaka sa poljoprivredom, USAID-om i prodavanjem magle.
Za Batu i redakciju: slikarstvo nije sportski višeboj; ko je prvi, ko samostalno, a ko na zajedničkoj izložbi.
Prestižno zdanje, na kome adaptacija nije uradjena sigurno 40 godina, je zdanje bez grejanja, koje prokišnjava, sa memlom i trulim su prozorima i vratima, malter otpada sa zidova…
Projekat adaptacije je urađen još pre 5-6 godina, ali para naravno „nema“.
Čestitke Šiljanu, bilo je krajnje vreme da izlaže u „Cvijeti“ posle toliko godina uspešnog rada.
Svaka cast Siljanu i to Joskinom.
Izlagatu u Cvijeti Zuzoric je veliki Siljanov uspeh, a i za Grdelicu.
Da li je prvi ili stoti to neme, ama bas, nikakvog znacaja.
@St.Priv. skoro je krecen paviljon. Bejogradjani su za kulturu , krecenje, ulozili skoro 400 evra, Mali li je to?
Celih 400€?
Koj ti dava…
Saučešće srpskoj likovnoj sceni 🙁
Očigledno je zavladao amaterizam i diletantizam čim ponovo vitlaju Šiljan i Šindik u Cvijeti. U vremenu u kome kriterijum sistema vrednosti i vrednovanja gubi bitke pred banalnim primitivizmom, likovna publika, pa i sami umetnici kao da gube razum ne razaznujući više žito od kukolja. Žalosno.
a ti si igore sigurno žitarica? 🙂
Joškin Šiljan u Beogradu
Ne znam kako da opišem šta sam sve doživeo pred radovima Joškina Šiljana.Kvalitet i bogatstvo radova, kao i njegova stvaralačka filozofija, potvrdili su mi osećaj da umetnost mora da bude jednostavna i prirodna rabota. Meru i izvor te jednostavnosti i prirodnosti , Joškin nalazi u stavu da sve što ruka nije „htela“ da uradi, dalje ne treba dirati. Nema odaljavanja od slike, razmišljanja o urađenom, gledanje kroz trepavice…hm, kroz glavu su mi prošle slike desetak radova koje sam uništio menjajući ih i tražeći u njima nešto što očigledno nisam mogao da nađem.
Joškin rasterećuje i oslobađa, vedar je i zabavan. Kroz osmeh, gledajući njegove radove, osetio sam potisnutu gorčinu i razočarenje koje sam doživeo na akademiji, setio sam se sujetnog profesorskog sveta, besmislenih kolega, neprekidne sistemske proizvodnje izmišljene društvene kategorije, pogrešno nazvane – umetnici…
Otvaranju izložbe u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, nije prisustvovao nijedan novinar ni medij iz kulture, iako je izložbu organizovala institucija od nacionalnog značaja, Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, kao i sam ULUS, čije je sedište pomenuti Paviljon.
Zašto je to tako ispalo? Pored mogućih propusta organizacije sa medijima, mene više kopka nešto osnovno i suštinsko. To najbolje ilustruje moj razgovor sa jednom gospođom koja je došla sa suprugom na izložbu, sa namerom da kupi Joškinovu sliku. Pitao sam je šta misli o medijskom ignorisanju ove izložbe i odgovorila mi je da ljudi u Srbiji ne razumeju ovakvu umetnost. Pitao sam je kako je to moguće, kad baš Joškin ima vesele boje, crta rečenice i pojmove ćirilicom na srpskom, maternjem jeziku, citira mudrosti svoje baba Mileve? Kako ga onda ovde ne razumeju?
G. S.