LEBANE – U Lebanu nije zvanično uvedeno vanredno stanje zbog suvih česama, ali se njegovih 12 hiljada stanovnika, koji se vodom snabdevaju iz gradskog vodovoda, praktično nalaze u vanrednom stanju.

Kupatila, bojleri i sudopere su van funkcije, a aktivirani su stari bunari i poljski nužnici.

Zato se ovde njačešće  čuju kovanice – lončarenje i bunarenje.

„Celo jutro smo dežurali da nam ne promakne cisterna. Dolazi dva puta nedelnjo, napunimo bure od 200 litara i nekoliko plastičnih balona, pa štedimo. Kupamo se kad prekipi. Deda lončetom poliva mene, a posle ja njega“, objašava Marica Trajković.

Lebanski vodovod sirovu vodu zahvata iz Šumanke, čije je korito presušilo. Umesto 45 potrebnih litara u sekundi, iz vodovoda poslednjih meseci potekne u proseku tek desetak litara, taman za potrebe škola i Doma zdravlja u centru, najnižem delu varoši.

„Srećnici su oni što žive pored tih ustanova“, priča Dejan Stanojević sa Šaračkog brda, koji sa ocem Milovojem traktorom prevozi vodu do kuće. „Ne znam na koga da se ljutim, valjda na boga“, breca se starina Miliovoje, koji ne pamti ovakvu sušu u lebanskom kraju.

„Bilo je i ranijih godina problema, ali najviše po mesec dana“, priseća se.

Lokalni štab za vanredne situacije restriktivno stanje legalizovao je 7. avgusta. Varoš je podeljena na 6 rejona, ali u većini nih voda ne dopire zbog slabog pritiska. U pogonu je 6 cisterni, od kojih su 4 aktivne jer se dve stalno kvare. Voda se dovozi iz susedneog Bojnika.

„Brže stigne cisterna sa vodom za piće iz Bojnika nego što se podigne pritisak u pumpama“, kaže prvi čovek Lebana Mića Stanković, koji se takođe „lončari“ jer se i njegova kuća nalazi na uzvišici.

Srećnicima se u Lebanu smatraju i oni sa bunarima, ali vlasnici bunara nemaju takav osećaj. „Džaba bunarimo, kad voda nije za piće i kada nemamo pumpu da je dovedemo u kuću. Tri meseca nismo uključili bojlere, i mašine za pranje veša i sudova. Dva puta nam dolazila inspekcija iz „Elektrodistribucije. Misle da krademo struju jer su računi mali“, jadaju se Jelica i Boško Miljković sa devetočlanom porodicom i troje mališana.

Domaćici Dragani Trajković iz Vojvode Stepe najteže pada pranje sudova i odlazak u poljski WC. – Ko da smo u srednjem veku – negoduje.

Ni mladim majkama nije lako. Treba oprati brdo pelena. Neke su smisle kako da skrate muke.

„Natrpam veš u mašinu i osluškujem njen rad. Tačno znam kada traži vodu, pa iz balona sipam polako odozgo. Svekrva me grdi, kaže pokvarićeš mašinu koju smo jedva kupili, a ja se pravim da je ne čujem“ priča Milica Marjanović.

U nekim cisternama može da stane samo 2.000 litara vode, pa često dolazi do svađa, posebno ako se proceni da neko kod vodonoše ima protekciju.

„Dolazi do incidenata, neki su spremni i da me biju, iako nikog ne mimoiđem. U Lebanu ima preko 50 ulica, teško je svakom udovoljiti“, objašnjava vozač cisterne Siniša Dimitrijević, koji tvrdi da radi po 18 sati dnevno.

Pre neko veče nastala je opšta svađa na uglu ulica Miloša Oblića i Vojvode Stepe. Kolovoz s jedne strane zakrčila cisterna, s druge traktor pun buradi sa vodom, pa su nestrpljivi vozači iz poduže kolone više od pola sata psovali i one sa balonima i one što su zakrčili put.

Problem Lebančana bio bi rešen kada bi država izdvojila 4,5 miliona evra za projekat proširenja brane Ključ i za akumalicono jezero iznad Lebana, ali državi ova siromašna opština iz koje se mladi sele, nikada nije bila u delokrugu prioriteta.

(Kraj)