Vranjanka Daliborka Jaćimović sprema pite iz svog kraja na tradicionalan način već od četvrtog razreda osnovne škole. Seća se da je veštinu mesenja učila od majke na piti sečenici zato što se veoma lako pravi.

Otuda se ona i danas nalazi na njenom porodičnom jelovniku, a koju naprosto obožavaju njen suprug i trojica sinova. Ovaj specijalitet obožavaju i njeni porodični prijatelji koji kada kod nje dođu u goste naprosto “smažu” sečenicu, a domaćici ostave posluženo pečenje.

Daliborka dugo pravi ovu pitu i nikada joj se nije desilo da pogreši, a pogotovo da zaboravi da u nju stavi neki sastojak. Zato pre nego što zamesi testo ona sve namirnice stavi pored vanglice kako bi joj bile pri ruci.

Pitu sečenicu počinje da pravi tek kada u vanglicu sipa osamsto grama brašna u koje doda, kašičicu soli i kašičicu šećera. Potom u mlaku vodu rastopi sirov kvasac tek toliko, koliko može da zahvati sa tri prsta. Ovom vodom zamesi testo koje nežno obrađuje rukom sve dok ono prestane da se lepi za ruke. Ona ovako zameseno testo obavezno pusti da odstoji pet minuta, a za to vreme u maloj posudi na šporetu ugreje domaću svinjsku mast  za premazivanje kora .

„Ova pita može da se premazuje i crvenom svinjskom mašću, koja se dobija prilikom pravljenja prženice, a koja piti daje poseban šmek“, kaže Daliborka.

Ovako umešeno testo ona zatim podeli na deset malih kravajčića. Svaki kravajčić najpre rastanji oklagijom, a potom namaže ugrejanom svinjskom mašću i spoji sa drugim. Spojene kore od testa pusti još pet minuta da odmore, a potom svaku razvuče oklagijom vodeći računa da kada ih položi u već podmazanu tepsiju pokriju njeno dno.

„Čim poprskam kore mašću u njihovu unutrašnjost natrošim oko šesto grama sira. Neke domaćice znaju da u sir kojim filuju sečenicu dodaju i po neko jaje. Mene su učili da to nikada ne radim jer to onda ne bi bila prava pita sečenica“, kaže naša sagovornica.

Pre nego što na poslednju koru natroši sir i poprska je mašću ona nožem obradi ivice, a kada sve ovo obavi pitu iseče na kocke po čemu je i dobila ime sečenica i ostavi je još pet minuta da odstoji. Za to vreme uključi rerunu da se ugreje i peče pitu sve dok ne porumeni. Kada je ispeče obavezno je poprska mlakom vodom, pokrije krpom i najlon kesama i ostavi da se tišti.

I tokom pečanja njenu kuhinju do kraja ispuni fantastičan miris ispečene pite sečenice. Naša domaćica kaže da ovako može da miriše samo pita koja se omesi sa puno ljubavi, što ona redovno i čini.

“Da bi se napravila jedna vrhunska pita potrebno je dugogodišnje iskustvo”, kaže Daliborka i ističe da je ova pita još lepša kada se prelije maslom napravljenim u drvenoj bućki i da ona zbog ovakvog načina pravljenja u trgoviškom kraju nosi naziv i poparnica. Upravo ovakvu pitu pravila joj je baka kad god bi kod nje na selu otišla u goste.

Svoje kulinarske sposobnosti ova nezaposlena žena odavno želi da pretoči u posao kojim bi mogla da se bavi u budućnosti. Da to može ona je shvatila kada su neki prijatelji počeli da joj naručuju pite za razne svečane prilike.