Dejan Veselinović (36) iz sela Gornje Stopanje kod Leskovca rodio se u srećnoj porodici u kojoj je kratko sa svojom starijom sestrom uživao jer je imao samo 10 godina kada mu je otac umro, a 12 kada je poginula njegova brižna majka. Mnogo godina kasnije tuga je ustupila mesto sreći jer se oženio i dobio dva sina, ali sreća je opet trajala kratko jer se razboleo od teške bolesti s kojom se bori više od godinu dana, a njegova deca preživljavaju sve ono kroz šta je on kao klinac prolazio.

Ovaj mladi čovek, radnik i zemljoradnik, razboleo se marta prošle godine od karcinoma jednjaka (Neoplasma maligumoeophagei, c15.5 – karcinom), koji je galopirajući savladao njegovu snagu i vezao ga za postelju pored koje i danju i noću bdiju njegova supruga Slađana i sinovi od 11 i 13 godina.

Tata, bićeš dobro

„Deca su ta koja ga hrabre kada upadne u depresiju. Njihova najčešća rečnica je: Tata, bićeš dobro“, priča majka Snežana Veselinović, koja vodi tešku bitku za život svog suprugra Dejana Veselinovića.

Dejan je bio zdrav kao dren. Sa više zanatskih veština i sa obrađivanjem zemljišta izdržavao je svoju porodicu. Početkom marta prošle godine osetio je prve tegobe, da bi prvi pregled pokazao da u svom telu ima bolest sa zlom ćudi.

„Za Badnje veče te godine imao je udes. U automobilu su bila deca. Samo su bila ugruvana, ali on je posle toga, verovatno od pretrpljenog stresa, počeo da štuca i izgubio apetit“, priseća se Snežana.

Usledile su hemio i zračne terapije u Beogradu koje nisu davale rezultate, već se Dejanu stanje pogoršavalo. Kao i mnogi oboleli u Srbiji, nada je potražena na klinici „Acibadem“ u Istanbulu. Da bi se došlo do te nade potaržena je pomoć rođaka, prijatelja i ljudi dobre volje iz Gornjeg Stopanja i okolnih sela, pa je prikupljeno 35.000 evra, što je bilo dovoljno da se krene na taj neizvestan put.

„Na klinici u Turskoj, gde se od slične bolesti izlečilo nekoliko naših Leskovčana, primio je tri hemioterapije, a kada je krenula pandemija morao je još 4 da primi na privatnoj klinici Onkomed u Beogradu. Pre nekoliko dana smo bili autobusom na kontrolu u Istanbulu i čuli smo dobru vest, da se karcinom, koji je veliki i koji nije mogao da se operiše, smanjio. Doktorka je prepisala nastavak hemioterapije, ali je rekla da mora da se uključi i biološka terapija kako bi smanjenje karcinoma išlo bržim tokom“, objašnjava Snežana.

Međutim, jedna bioterapija košta 5.500, samo prva, a sve naredne 5.000 evra. U međuvremenu su Veselinovići potrošili priklupljeni novac.

„Ostalo nam je samo za još jednu terapiju, a neizvesno je koliko će još trebati s obzirom da je doktorka rekla da se ta terapija prima najmanje dve godine. Tu je i hemioterapija. Našli smo se u vrlo teškom položaju. S jedne strane smo dobili veliku nadu, s druge muku zbog nedostatka novca“, priča i plače Snežana.

Veselinovići žive sada samo od Snežanine zarade u fabrici „Jura“ u Leskovcu. Dejan je u postelji i već godinu dana se hrani preko stome. Hrane ga i njegova deca i njegova supruga.

Snežana sa svojim maloletnim sinovima apeluju na ljude dobre volje da svojim prilozima pomognu da se završi lečenje njenog supruga Dejana Veselinovića.

„Molim sve one koji imaju i koji žele da nam pomognu, da deca ne ostanu bez oca. Ima nade, ja verujem u njegovo izlečenje, naši sinovi veruju, pomozite nam“, moli ova požrtvovana supruga i majka.