Srbija je ostala bez svoje farmaceutske industrije ali i bez para u državnoj kasi jer je pet svojih fabrika prodala strancima za samo 535 miliona evra, što je skoro četiri puta manje nego što su Hrvati dobili samo za „Plivu”.

Od tog iznosa 475 miliona pripada akcionarima „Hemofarma“, dok je za preostale četiri kompanije „Zdravlje Leskovac“, „Zorka farm“, „Galeniku“ i „Jugoremediju“ (prva privatizacija) dobijen ukupno 51 milion evra.

“U taj paket rasporodaje ušli su i zaposleni, pa ih sada ima nešto više od 3.000, iako je pre privatizacije u ovim kompanijama radilo oko 8.000 ljudi”, piše Blic.

Da je reč o nameri da se svesno umanji vrednost srpskih fabrika lekova, kako bi pojedinci profitirali, po pisanju ovog dnevnog lista, potvrđuju i procesi reprivatizacije, kada su novi strani vlasnici preprodavali i 200 puta skuplje.

Primer za to je „Zdravlje Leskovac”, koje je promenilo nekoliko vlasnika, a za koji je 2003. godina islandska firma „Farmako” platila samo 3,5 miliona evra, dok je njen novi vlasnik „Teva” 2016. dao više od 700 miliona.

“Tu mizernu cenu odredila je revizorska kuća, pa je tako ispalo da „Zdravlje”, koje je pet puta veće od „Jugoremedije”, bude prodato po tri puta nižoj ceni nego što je za 42 odsto kapitala zrenjaninske fabrike platio Jovica Stefanović Nini – 16,8 miliona evra. Da ne govorimo o velikim manipulacijama našim akcijama, koje su prilikom svakog preuzimanja na volšeban način padale. Ali tako je odlučila država koja je svojom strategijom 1.500 porodica u Leskovcu ostavila 2003. bez prihoda, i omogućila malom broju ljudi iz vlasti da se obogate i obezbede pokolenja”, kažu mali akcionari „Zdravlja”.

Prodaja ovih fabrika je strateška greška države. Posebna je greška što se više vodilo računa o stranim, čitaj ličnim interesima nekih ljudi, nego državnim.