Kakva voda teče kroz slavine i prirodne tokove u jugoistočnoj Srbiji

Eksploatacija vode na jugoistoku Srbije u poslednjim decenijama beleži konstantan porast, iako još uvek ima dovoljno količine zdrave vode za piće. Sa druge strane, stepen zagađenja pijaćih izvora i rečnih tokova zabrinjavajuće napreduje, iako su do samo pre par godina bili besprekorno čisti.

Kako bi se iz vode koju pijemo uklonile  štetne hemijske i biološke materije kao i čvrste supstance i gasovi, vrši se prečišćavanje vode.  Ono se uglavnom sprovodi radi konzumiranja, ali i za druge namene, kao što su proizvodnja lekova i medikamenta, prerada industrijske vode i drugo.

Glavni  izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja koje se ispušta u reke, stiže iz  industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja.

Neuređene deponije su, takođe, veliki zagađivači voda. Svaki otpad dospeva i do podzemnih voda, tako da su otpad i voda  za piće, čvrsto povezani.

Brojni izvori pijaće vode su zbog ovog problema već zagađeni. Preterana upotreba veštačkog đubriva je još jedan zagađivač podzemnih voda, a sve više farmera koristi pesticide i supstance koje su otrovne za prirodu.

Za razliku od ostalih podunavskih zemalja, Srbija je jedna od retkih koja može da se pohvali da se na njenoj teritoriji kvalitet vode poboljšao. Stanje Dunava je bolje na njegovom izlazu, odnosno, na jugoistoku zemlje, gde ima karakteristike druge i treće klase, nago što je to slučaj na njegovom ulazu. Stanje Dunava bi bilo još bolje da su i njegove pritoke čistije.

Pritoke Dunava su obično u četvrtoj klasi, neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka. Među tim rekama su svakako Tisa, Tamiš i Velika Morava. Veliki problem predstavlja i brana kod Đerdapa, koja se smatra ekološkom crnom tačkom, zbog stvaranja nanosa i akumulacije toksičnih sedimenata.

Jugoistočna Srbija bogata je mnogobrojnim vrelima i izvorištima pitke vode. Neka od najvažnijih izvorišta su Medijana, izvorišta sa stare Planine, Neresnica i ostali.


PROČITAJTE VIŠE


Ovde svakako treba spomenuti i možda najvažniji izvor vode sa Vlasinske reke, koji se nalazi ispod brane Vlasinskog jezera. Voda za šire tržište se proizvodi u selu Preslap, koje se nalazi na 1.500 metara nadmorske visine, gde nema većih saobraćajnica, industrije i drugih zagađivača u okolini. Voda sa ovog izvora spada u meke vode, nema kamenca i puna je natrijuma. Ova voda nije zagađena ni teškim metalima, te poseduje visok stepen ispravnosti.

Međutim, i ovoj reci preti opasnost od zagađenja. Osim fekalnih i otpadnih voda, opasnost joj preti i od razvoja turizma na Vlasinskom jezeru i planinskog ulivanja otpadnih voda u Vlasinu.

Turizam može da igra ključnu ulogu u ostvarivanju pristupa i bezbednosti vode, kao i higijene i sanitarnih mera za sve. Efikasna upotreba vode u sektoru turizma, zajedno sa odgovarajućim merama sigurnosti, upravljanje otpadnim vodama, kontrola zagađenja i efikasnost tehnologije, mogu biti ključni za očuvanje našeg najdragocenijeg  resursa.

U ovom delu zemlje pije se zdrava voda, a kako tvrde stručnjaci, u Nišu se pije najkvalitetnija voda u celoj zemlji

Kako dalje stručnjaci smatraju, u budućnosti Srbija ne bi trebalo da ima problema sa pijaćom vodom, samo pod uslovom da se smanji zagađenje postojećih izvora i da se upravljanje vodnim resursima podigne na viši nivo.

Osnovni način da se poveća kvalitet voda je da se eliminišu i kontrolišu njihovi zagađivači. Veliki proizvođači bi trebalo da više brinu o otpadnim vodama  i da ih adekvatno prečiste pre ispuštanja u prirodu.

Hidroelektrane bi trebalo da poboljšaju sisteme hlađenja generatora, jer preterano korišćenje rečne vode dovodi do povećanja njene temperature, što dalje remeti balans života u reci.

Potrebno je da saniraju i postojeće divlje deponije i da se poboljšaju sistemi odlaganja otpada, kako bi se, pri tom, štitile vode i zemljište.

Voda je izvor života bez koga ni jedno biće ne bi opstalo na planeti. Iako su nam, za sada, izvori zdravi i pijaća voda visokog kvaliteta, mora se podići ekološka svest kako kod građana, tako i kod nadležnih institucija.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Nema šta Srbija je najbolja zemlja sa prirodnim bogatstvima,nama ne treba ništa veštačko.

  • Površine pod pitkom vodom u odnosu na površinu države:
    Srbija = 0,13%
    Mađarska = 0,74%
    Grčka = 0,87%
    Bosna = 1,4%
    Makedonija=1,9%
    Bugarska = 2,16%
    Svi su napravili masu veštačkih jezera, ali to nama ne treba.

Ostavite odgovor na Mavashi Odustani od odgovora