Varoš Vučje kod Leskovca čiji se centar skoro jedan vek nije promenio, mogao bi da postane pravi muzej na otvorenom jer sve u njemu odiše istorijom, ako se u tom centru zanemari par stambenih zgrada, Dom kulture i dve poslovne ruinirane zgrade.

Bila bi to prva varoš-muzej u Srbiji, sa trgom s početka 20.veka, osveženim kružnim tokom, sa zakatančenom fabrikom i njenim pogonima i bazenom olimpijskih razmera, sa niskim kućicama iz istog veka i tri vile industrijalca i bogataša Laze Teokarovića, koji je, zapravo, sagradio taj centar.

This slideshow requires JavaScript.

A centralni „eksponat“ mogao bi da bude upravo jedna od tri jedinstvene vile u centru, ona koju je Laza poslednju sagradio za sebe, svoju suprugu i sina. Ta vila je u raspadanju već decenijama, a turisti bi na licu mesta mogli da „uživaju“ u opadanju i stropoštovanju jednog po jednog njenog dela u kojoj, ipak, ima života budući da je drveće izraslo u njoj i izašlo preko krova. Blistavo i strašno.

Sve to, pomešano sa starom kaldrmom i prelepim starim drvoredom, sa mirišljavim vazduhom koji dolazi sa Kukavice što nadkriljuje eventualnu varoš-muzej, sa vrbama čije grane plivaju po ukotvljenoj Vučjanki kroz centar, i sa fabričkim dimnajkom koji kao čuvar nadvisuje vile i ugasle pogone sa uspomenama, mogla bi biti neviđena atrakcija za turiste u 21. veku, nešto kao – zaboravljeni grad.

This slideshow requires JavaScript.

Da, mogle bi da se otvore kapije one fabrike, da se prokrči put do radne vile bogataša u kojoj su se šepurili svi potonji direktori, predstavnici novih vlasnika – države Srbije, sve do sredine poslednje decenije prošloga veka. Da se na konkretnom primeru pokaže kako smo upropastili ono staro, mi, potomci onih koji su tu i mnoge druge fabrike oteli u besprekornom stanju, a mi našim potomcima doveli strane gazde. I na glupostima, lopovlucima i neznanju se može zaraditi, može i na zločinu.

Jer, Nemci su restaurirali upravnu zgradu i nekoliko logoraških baraka u Dahau, otvorili ih za turiste, kolone turista iz celog sveta, pa malo i sada pitomo mesto živi baš od turizma. Za Vučje, koje bi moglo biti varoš-muzej, potrebna je samo dobra PR agencija, ako može neka strana, iz Engleske, na primer, pa ako je šef te agencije neko od bivših politačara što su donosili odluke o sankcijama i bombardovanju Srbije, uspeh je zagarantovan.

I tako ćemo preko „zlatnog doba“ koje se gradi nekoliko kilometara severnije, ući u turistički bum u decenijama skrajnutom Vučju.

This slideshow requires JavaScript.

Nekada čuveni restorani u prirodi iznad Vučja su se ugasili i takođe urasli u korov, ali u samom cenrtru Vučja postoji jedan restoran – „Bistro“, gde turisti mogu da ručaju, dva kafića i jedna kockarnica, pa posle razgledanja muzej-varoši, turisti mogu da predahnu uz kafu ili ručak, doduše ne u reprezentativnim objektama. No, i oni prate zacementirano vreme, pa bi možda i u tome za turiste bilo neke čari.

This slideshow requires JavaScript.

Jer, turizam je budućnost, a turističke agencije za sada preferijaju samo Beograd i banje. Međutim, ima i onih koji kada, na primer, odu u Moskvu, požele da vide i sela u podmoskovlju, tamo gde još magarci vuku teret.

Na ovom veličanstvenom mestu priroda pokaže svoj hir i svoju moć i ostavi bez daha (video)

Turizam je privredna grana u usponu jer ona najbrže doprinosi ekonomskom rastu svetske, nacionalne i lokalne zajednice, posebno tamo gde ima mora, banja i jezera i prirodnih atrakcija, ali i tamo gde svega toga nema, ali postoji plan za kontinuirani rast i razvoj. Leskovac, odnosno, nadležni u lokalnoj samoupravi, mogli bi u svojim planovima da uvrste i Vučje u poželjnu destinaciju, jer Vučje ima Kanjon, jedan od devet najblistavijih u Srbiji.

Njega je iznedrila priroda, Vučje je stvorila i upropastila ljudska ruka. Dve kombinacije, blistava i tamna, mogu dati dobru jednačinu.

(Nastaviće se)

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva