VLASOTINCE – Govori „vlasotinačkim“ jezikom, pije špricer uz pljeskavice, sprema zimnicu i na čaršiji kibicuje zajedno s sa svojim drugarima Vlasotinčanima

I to ništa ne bi bilo čudno da nije reč u Jin Xiauoyong, rođenom u devetomilionskom kineskom gradu Wenzhou na jugu Kine, omiljenom liku u Vlasotincu, kome su „kumovi“ Vlasotinčani dali ime – Dragan.

„Uf, skoro da sam i zaboravio na svoje pravo ime jer me i sin i supruga oslovljavaju kao  Daragana“, priča Kinez na „čistom“ vlasotinačkom, sa – gi, ge, ga gu, i kvo, što, koje…

Iz Kine je u Srbiju došao 2003. godine, u Aleksinac, kod svog zeta koji je tada imao prodavnicu. Malo je prošetao kroz južnu Srbiju i Vlasotince izabrao za svoj biznis.

U centru je otvorio radnju, najprometniju trgovinu u Vlasotincu, uknjižio sebe kao privrednika i stekao veliki broj prijatelja.

Kinez Dragan zna priču o Vlasotinčanima od kojih su i „Jevreji pobegli“, ali i vic o Stajkovčanima i „koj gi mica džaci“, navodno nastalom na nekoj beogradskoj pijaci

“On je jedan od najomiljenijih likova u Vlasotincu. Ovde ima još 4 kineske porodice, ali s njima se meštani ne druže. Dragan je drugačiji od ostalih sunarodnika, veseo, komunikativan, naučio je srpski jezik, čak ni padež ne pogreši, a ponaša se kao pravi Srbin jer je spreman da priskoči u pomoć svakoga momenta“, priča Zoran Micić, poznati vlasotinački fotograf.

„Veliki broj mojih poznanika iz Kine, iz Vlasotinca, Leskovca, sa juga Srbije je otišao put latinske Amerike. Ja ne mislim da idem odavde. Ovde je narod ljubazan i gostoljubiv, mesto je malo i mirno, a posao ide solidno“, priča Dragan.

Kada je polazio iz Kine, u njegovom rodnom, uvek toplom, gradu je vladalo siromaštvo. Danas, kaže, situacija je mnogo bolja, ali je život tamo postao skup.

Njegove dve starije devojčice su se vratile u Kinu, kod babe i dede, zbog škole, a sin Đole je u Vlasotincu i druži se i igra sa srpskom decom.

Kupio je drva za ogrev i kao svaki vlasotinački domaćin, sprema se da ih iseče i skladišti

„Moja supruga i ja jedemo ono što jedu Vlasotinčani jer smo se naučili da spremamo njihova jela, spremamo zimnicu, posebno obožavamo kiseli kupus i turšiju, pijemo što i oni i živimo kao oni, s društvom. Ovde smo našli sebi kutak. Samo nam nedostaju ćerke, veoma“, priča Jin – Dragan, kome u tom trenutku malo zasuze oči.

U njegovoj radnji prodaje se sve „Od igle do lokomotove“, kaže i nema tog artikla kojeg Dragan nije u stannju da nabavi, pa makar mu to oduzelo ceo dana.

Milica Ivanović