Nekada davno živeše u Leskovac dva brata. Alibaba beše siromašan čovek koji je za dvajes iljade radio ko čistač u opštinu. Na drugi kraj grada, na put za Lebane, živeše njegov brat Kasim, bogati metalostrugar. Nisu se mnogo mešali otkad su se otimali oko tatkovinu.

Jednog dana, dok je Alibaba meo itison u hodnik, čuo je neko vikanje koje je dopiralo iz obližnju kancelariju. Zvučalo je kao da štroviv veprovi. Približio se do vrata i video unutra 40 odbornika kako se čepativ. Vođa odborničke grupe bio je krupan čovek koji je na bradu još imao od burek izeden toga jutra. S vremena na vreme bi se navikao na svi, prilazio do jedan prašnjavi kompjuter, kucao lozinku „Topliobrok123“ i pred njim bi se otvarao budžet grada pun s pare. Svaki odbornik je onda izgovarao broj računa iz banku, a on bi im prebacivao iz neraspoređeni viškovi. Kad su iskrali kolko su teli uputiše se prema Groš na jedenje.

Čim je to video, Alibaba čvrsto reši da i on krene u pljačku pa otvori firmu za čistenje. Popuni jedno 300 artije, zaduži se da bi platio sve takse u APR i napravi Alibaba komerc d.o.o. sa 100 dinara osnovni kapital i dve metle. Svaki put kad bi čistio pored onu kancelariju, ušunjao bi se unutra i gledao koe mož da omanda.

Dogradnja vodovodne mreže u Turekovac? Pa toj se nikad neće desi. Oni gi lažev dvajes godine – mislio se on. Uzede stodvajes iljade.

I tako svaku nedelju. Malo iz sredstva rezerve, malo od ono što sabraše na narod za eko taksu. Poče on da puni svoji džepovi i da glumi gazdu po Leskovac. U kuću se kupuje po kilo stišnjena šunka, Somborska feta i kad nije na akciju, pivo u limenku, žena uzede mašinu za sudovi na rate. Pofali se ona jednom prilikom na pijac kako će s muža idu dva put na more. U Čanj i u Paraliju. Ciknuše žene oko nju od uzbuđenje ali i od muku jer svaku godinu jedva iskukav vaučeri za banju. Čula sve to njena jetrva koja je bila na drugu tezgu i brzo ode do prodavnicu da kupi sol pa dom. Čim je ušla na vrata ispriča sve mužu, požali mu se kolko je sve poskupelo i dade mu kupus da natura u kacu. Nek ima za zimu – dodade ona na kraju.

Dok je tražio kamen s koj će pretisne glavice, Kasim razmišljaše o tome što je čuo. Beše mu čudno odakle im tolko pare kad su do juče bili božjaci, pa reši da proveri nije li Alibaba rasprodao tatkove njive u Stupnicu. Dođe jednu subotu kod njega da mu potraži okasti desetku. Špinglu na strug treba naštelujem – uzviknu on, dok je Alibaba brčkao među vrčkolj ključevi što je iskrao iz bivšu fabriku.

Uzede on alat, popi kafu, dobi i salčiki al se ne diže od stolicu. Na kraju reče što je stvarno došo. Uzalud je Alibaba ubeđivao brata da nije prodao vinograd i tri ektara šumu i da će to na kraj sud proda kad se oni ne mož dogovoriv. Kasim je tražio pola. Videvši da ga neće tako lako istera iz kuću priznade mu sve.

Kad je to čuo Kasim se silno obradova i zamoli brata da pođe s njega na rabotu. Alibaba pristade, dade mu staru kantu od disperziju da u nju zbira ošljak i upozori ga da danas iz budžet svi kradev i da ne uzima mnogo da gi ne bi uvatili. On mu obeća da će uzne samo kolko da pokrije dozvoljeni minus.

Trijes posto mi uzimav, kožu od grbinu odraše– objašnjavao je Kasim dok se obuvao na vrata.

Ajde oladi mi se sve, će se vidimo preksutra – reče mu Alibaba.

Tako i beše. Dođoše oni u ponedeljak na rabotu i uvatiše da zaodiv jednu ponjavu pred onu kancelariju sve do devet. Čim svi odoše na pauzu, Kasim frlji kantu i ulete unutra.

Ja li ću cel život biksne i bolcne stružem – mislio je on dok je praznio liniju 148 za plate zaposlenih u Gradsku upravu.

U tom trenutku kroz hodnik se začuo topot 40 odbornika koji su se vrćali od 145. sednicu. Alibaba pobeže u klozet da briše lavabo. Kasim je zbrao kolko mu treba i taman krenuo da seca jedan uljani radijator, kad se na vratima pojaviše odbornici. Čim ga spaziše otepaše ga sa skupštinski materijal što su imali po ruke i pozvaše miliciju. Završi on tri godine na robiju zbog radijator i heftalice. Ovo za kradenje iz budžet mu ne dokazaše.

Još Kasim ne beše prošo ni prijemno odeljenje u KPZ Niš, a Alibaba mu se useli u kuću, preuzede firmu, proširi biznis, poče da remontuje i kardani. Dadoše mu otkaz u opštinu zbog racionalizaciju, al uze otpremninu pa uradi alu ograde na kuću i natura betonsku galanteriju po dvorište. Svi su se krstili od to kolko je lepo.

Odbornici su u međuvremenu primetili da gi mnogo pare nema u budžet i da će mora radiv rebalans. Zaključili su da postoji neko u grad koj poviše i od nji krade pa počeše se raspituju ko je taj. Na sastanak u stranku su čuli da neki Alibaba koji je do juče u opštinu klozeti čistio sad ima tri firme i brzu hranu na glavnu ulicu. Dvojica iz poresku rekoše da će odma u ponedeljak prvo kod njega idu u kontrolu, a odbornici poslaše jednog od nji da pronađe Alibabinu kuću.

Preruši se on u ovi što zbiraju sigurni glasovi i krenu po lebanski put z brašno, šićer i flašu zejtin. Na kraju dođe i do Alibabinu kapiju, ali kad zazvoni na interfon, ovaj prepoznade na kameru lažova koji im je četri godine obećavao asfalt u ulicu. Napsova ga i ne otvori mu. Odbornik beše mudar pa ostavi flajer kako bi razlikovali Alibabinu kuću od kuće na ostali lopovi iz ulicu. Međutim, kad sutradan dođoše vidoše flajeri zabodeni na sve kapije od red, u sandučiki, na bandere, rasfrljani po ulicu….

Počeli izbori za mesne zajednice – razočarano zaključiše oni.

Iznervira se vođa odborničke grupe pa posla drugog odbornika da nađe lopova. Prođe pešes dana, vrnu se on s tačnu adresu. Odrukao Kasim brata za paklu cigare i dva izlaska u grad. Tada se vođa preruši u neregistrovanog proizvođača jakih alkoholnih pića i dođe do Alibabu da ga upita ima li kazan za rakiju.

Komšijo, sabra nekolko kace džanariku al neam kude da ispečem – jadao se on.

Alibaba beše dobrodušan pa mu reče da ranom zorom donese komine kod njega. Sutradan je vođa natovario kace u svoje TAMče ali su umesto crvljive šljive i skapane jabuke u njima se nabutaše odbornici. Međutim, kad je došo na kapiju i Alibaba ugledao četeres kace s komine, stmni mu se pred oči. Setio se kako mu je preprošlu godinu jedan katlaban sve ložište izgoreo pa je morao da ga nosi kod kazandžiju na Nišku ulicu.

Ja li sam za tebe kupuvao kazan?! – navika se on na vođu koji sabra paškulji, potuli šiju i ode si dom.

I tako Alibaba živeše srećno sve dok mu budžetska inspekcija ne napisa da vrne sve pare s kamatu.

Autor: Koe ima po grad?