Radnici Elektrodistribucija EPS u celini nisu omiljeni kao monopilisti, a deblji kraj po nepisanom pravilu izvuku radnici na terenu. Iz sela Dobro Polje u Crnoj Travi stigla nam je drugačija priča. Lidija Kotur, koja u rodnom domu boravi samo za praznike, poslala je na adresu Jugmedie dirljivo pismo o radnicima tamošnje Elektrodistribucije za koje kaže da ulažu nadljudske napore kako bi im u bespuću obezbedili struju.

Njeno pismo prenosimo u celosti.

Vec nekoliko godina unazad sa porodicom Uskrs i 1. maj provodim u Dobrom Polju kod Crne Trave, tacnije u zaseoku Kamen koji je od puta ka Crnoj Travi udaljen 11 kilometara.

Svake godine kad dodjemo nema struje, jer je mreža zastarela i, kako kažu u Elektrodistribuciji, dovoljno je da dune jaći vetar ili počne da grmi, redovno u Dobrom Polju iskače sklopka u trafostanici.

Prvih godina smo se snalazili uz pomoć akumulatora, a onda smo uradili novi priključak. To nije ništa promenilo jer je problem što su trase žica ugrožene bukovom i brezovom sumom, a uređaji u trafou stari i nestabilni.

Ali, za razliku od podivljale prirode i nepouzdane tehnike, pokazalo se da su ljudi koji rade u Elektrodistribuciji izuzetni profesionalci i pre svega ljudi puni razumevanja.

Iako je najčešće kada dođemo veliki petak, odnosno radi samo dežurna ekipa, od portira do šefa službe za koga samo znam da se zove Boban, naprave nadljudski napor da nam omoguće da dobijemo struju. Jedne godine su čak, mislim da je bio bas Uskrs, morali da prođu celu trasu da bi utvrdili gde je problem.

I ove godine sam ih pozvala odmah po dolasku i tokom šest dana boravka više puta jer je vreme bilo loše. Svaki put su dali sve od sebe da otklone kvar, bilo da je bio na visokom naponu, blize Vlasotincu ili u samoj trafo stanici u Dobrom Polju. Napominjem da je svake godine sve manje ljudi u ovom prelepom mestu, a da je i onih koji obilaze kuće svojih predaka sve manje, te je sav trud i muka radnika ED zarad najviše dvadesetak ljudi, sto još vise govori o njihovoj profesionalnosti.

Ljubaznost ljudi iz Elektrodistribucije i njihov rad ne može da se izmeri i sigurna sam da nije ni adekvatno vrednovan. Zato se ovom prilikom od srca zahvaljujem u svoje ime i ime svoje porodice i molim vas da se piše i o ovakvim ljudima herojima koje ne vidimo i ne poznajemo, ali koji nam život ćine lepšim i ugodnijim

Srdacan pozdrav,

Lidija Kotur

Foto: Vikipedija