Virus korona gubi 90 odsto sposobnosti da nas zarazi u roku od 20 minuta od trenutka kada se nađe u vazduhu, pri čemu najviše slabi u prvih pet minuta, pokazuje istraživanje Univerziteta u Bristolu. Rezultati naglašvaju značaj prenošenja virusa na manjoj distanci, kao i da su distanciranje i nošenje maski verovatno najefikasnija sredstva za sprečavane infekcije.

Provetravanje, iako i dalje važno, verovatno ima manji uticaj.

Direktor Centra za istraživanje aerosoli Univerziteta u Bristolu i glavni autor studije, profesor Džonatan Rid izjavio je da su se ljudi kada je reč o prenošenju virusa, fokusirali na neprovetrene prostorije i razmišljali o prenošenju vazdušnim putem, na distanci više od metar, ili preko cele sobe, prenosi RTS.

„Ne kažem da se to ne dešava, ali mislim da je i dalje najveći rizik od izlaganja virusu kada ste blizu nekoga“, ističe Rid.

Kada se udaljite, ne samo da se aerosol razblaži, već i virus postaje manje zarazan, jer je izgubio infektivnost zbog protoka vremena, objasnio je Rid, navodi Gardijan.

Do sada su se pretpostavke o tomekoliko virus dugo preživljava u malim kapljicama u vazduhu zasnivale na studijamakoje su uključivale prskanje virusa u zapečaćene posude zvale „Goldberg bubnjevi“ koji se rotiraju kako bi se kapljice zadržale u vazduhu.

Koristeći tu metodu, američki istraživači su utvrdili da se virus može otkriti nakon tri sata. Ipak, takvi eksperimenti ne prikazuju šta se tačno dešava kada kašljemo ili dišemo.

Istraživači sa Univerziteta u Bristolu razvili su aparat koji im je omogućio da generišu sitne čestice koje sadrže virus i da ih od pet sekundi do 20 minuta prate između dva električna prstena, dok strogo kontrolišu temperaturu, vlažnost, UV zračenje, intenzitet svetlosti.

„Ovo je prvi put da je neko uspeo da zapravo simulira šta se dešava sa aerosolom tokom izdisaja“, rekao je Rid.

Studija, koja još nije prošla stručnu recenziju, pokazuje da virusne čestice, kada napuste relativno vlažno i ugljen-dioksidom bogato okruženje u plućima, brzo gube vodu i suše se dok je prelazak na niže nivoe ugljen-dioksida povezan sa brzim povećanjem pH vrednosti.

Međutim, temeperatura vazduha nije uticala na infektivnost, što je u suprotnosti sa široko rasprostranjenim verovanjem da je pronos virusa niži na visokim temepraturama.

„Maske su veoma efikasne, kao i socijalno distanciranje. Provetravanje takođe, pomaže posebno ako je blizu izvora“, ističe Tang.