Kuća Mumdžija s kraja 19. veka još privlači poglede prolaznika

U Ulici Pana Đukića u užem centru Leskovca, preko puta Višeg suda kada se sa desne strane krene prema Podvorcu, stoji jedna stara kuća koja, iako mestimično oronula, privalači pažnju svojim svedenim, a ipak ukusnim stilom koji podseća na građevine između dva velika svetska rata. Međutim, izgled vara jer je ona sazidana krajem 19. veka i bila je vlasništvo fabrikanta Petra Ilića Mumdžije iz Vlasotinca.

Na kući ne stoji godina gradnje, a ljudi koji danas žive, porodica čuvenog Sime poslastičara, u njoj malo znaju o prvobitnim vlasnicima, a o godini gradnje samo nagađaju.

A isperd kuće pored ulice stoji stara kovana ograda kao da je juče napravljena

Pominju, čak, 1905. godinu, a najstariji član zapamtio je da je pre njih ovde živeo advokat koji je imao dve ćerke i koji je ovu prostranu kuću sa četiri sobe visokih plafona prodao 1962. godine.

Pominju i prezime advokata, ali to prezime nigde u arhivima nismo mogli da nađemo.

Pričaju nam da je advokat imao oko kuće veliko imanje, sve do Zavoda za javno zdravlje.

Međutim, profesor Saša Stanković iz Vlasotinca, koji je napisao monografiju o Vladi Iliću, gradonačelniku Beograda između dva rata, a rodom iz porodice Mumudžija iz varoši na Vlasini, kaže da je kuća građena krajem 19. veka i da je njen vlasnik bio Vladin brat Petar Ilić.

„Tokom rada na monografiji 2010. godine razgovarao sam sa Mirom Mojsilović iz Beograda, Vladinom bratanicom, i ona mi je rekla da je ta kuća bila  Petrova kuća. Godinu dana kasnije crkvenjak leskovačke crkve je mene i tada maldog đakona Nikolu Pešića odveo do te kuće i rekao da je to kuća Petra Ilića, koji je, inače, sahranjen u leskovačkoj Sabornoj crkvi Svete Trojice kao njen veliki zadužbinar“, priseća se Stanković.

Petar Ilić bio je jedan od šest sinova Koste Ilića Mumdžije, a prvi koji se preselio u Leskovac.


Vlasotinčani u zlatnom dobu Leskovca


„Pretpostavljam da je ta kuća, mnogo skromnija od palate koju je 1911.godine podigao Kostin brat Sotir, pravljena u vreme dok se Mumdžije još nisu u toj meri obogatile. Mumdžije su posedovale još jednu kuću u Leskovcu, tamo gde je bila poslastičara Dezert na Širokoj čaršiji u Leskovcu“, objašnjava Stanković.


ISTORIJSKO I KULTURNO NASLEĐE LESKOVCA – PALATA SOTIRA ILIĆA


Petar Ilić Mumdžija bio je, inače, suvlasnik prve srpske fabrike vunenih štofova i fabrike za izradu sukna, šajka i čoje za vojsku, pod nazivom „Popović, Ilić i kompanija”. Fabrika je više puta menjala naziv i akcionare. Ostao je suvlasnik i nakon izlaska njegovog oca i braće iz akcionarskog društva (1906). Do 1908. fabrika je postala jedna od najvećih na Balkanu. Zbog posla krajem 19. veka preselio u Leskovac gde se oženio Jelenom.

Kuća Vlade Ilića na Širokoj Čaršiju u Leskovcu koje nema više. Na terasi ženski deo porodice Mumdžija

Umro je 1927. a njegova žena Jelena krajem Drugog svteksog rata, 1944.godine. Decu nisu imali, pa je cela imovina ostala njihovoj usvojenoj ćerki.

Današnji vlasnici su kupljenu kuću, tešku za održavanje, prefarbali iz žute u zelenu boju, zamenili krov, stavili nove oluke i dogradili zatvorenu terasu.

Kuća sa velikim podrumom je, kažu, građena od cigala sa dva sloja pa je u njoj leti hladno, a zimi toplo.

A šta se, zapravo, dešavalo dalje sa kućom Petra Ilića Mumdžije i ko je bio advokat, opet otkriva Saša Stanković, Leskovca i Vlasotinca između dva svetska rata, koji pripada mlađoj generaciji istraživača.

„Advokat o kome pričaju sadašnji vlasnici ove stare kuće jeste Vukašin Basekić, koji je oženio usvojenu ćerku Petra i Lelene Ili – Marija- Mica, kako stoji u Jeleninom testamentu. Vukašin i Marija imali su tri, a ne dve čerke. Jedna od njih udala se u porodicu Tonkića“, priča Stanković na osnovu prikupljenih podataka.

Borbu s novim komunističkim vlastima oko imanja, a ono se prostiralo na ceo taj kraj pa je na njemu napravljen i ZZJZ, vodio je sam advokat Basekić, no i pored sveg znanja, sila je bila jača, pa mu je veliko imanje oduzeto, ali mu je kuća ostavljena. Posle smrti roditelja, ćerke su prodale kuću Simi poslastičaru, a ostatak placa još dvema porodicama.

S druge strane, fabriku Petra Ilića nasledio je njegov brat Vlada Ilić, pa kada su sve njegovo uzeli, uzeli su i fabriku u Leskovcu.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

5 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Kad bi se zezali
26.06.2021. 19:54

Pa pitajte Savu Dimitrijevica,verujem da odmah oma spremljen clanak

djura
26.06.2021. 20:25

Kuća je čak za malo i starija nego što misle njeni sadašnji vlasnici. Ali ako „stručnjaci“ kažu da je to nemoguće…

Meni je priču o ovoj kući ispričao neko ko je o starom Leskovcu znao mnogo. Pa čak i to ko je bio njen prvi vlasnik. A ti Jugmedijo i dalje konsultuj drugaricu iz muzeja. Ona zna sve.

P.S.

Fotografija na linku dole je nastala krajem novembra 1915. „Tajanstveni“ vlasnik kuće i njegova porodica su verovatno iza zavese i uplašeno posmatraju horde zla koje zauzimaju njihov grad. Okupatori su kasnije zauzeli i njihov dom, zajedno sa još desetak kuća u istom nizu u ulici Kraljice Marije, u blizini svoje komande i privremene vojne bolnice.

https://ibb.co/z7kz9PW

Miodrag
14.07.2021. 20:03

Prikazujete kuce od pre 100 g. Sto ne snimite nove od taze bogatasa.