Dvospratna kuća u centru Lebana sa dva balkona, za koje se vežu priče i legende, još uvek pleni svojom lepotom iako je je fasada promenila boju i pomalo oronula.

To je kuća nekadašnjeg čuvenog lebanskog trgovca Kostadina Popovića, koju je sagradio 1935. godine za svog sina i dve kćeri. U prizemlju su i danas, kao i tada lokali za trgovinu, a tri ih je, dok je na spratu prostor za stanovanjeod oko 130 kvadrata.

Kuća se nalazi na uglu dve ulice, glavne – Cara Dušana i Ulice 19. avgusta, odmah preko puta sedišta opštine. Jedna je od retkih starih kuća u ovoj varoši u kojoj i danas žive potomci Solunca i to višečlana porodica. Zbog svoje lepote i monumentalnosti, pod zaštitom je države.

„Moj deda, kao većina ondašnjih imućnih ljudi, nije bežao od poziva domovine, već je sa Vojskom Kraljevine Srbije branio svoju otadžbinu, pa kada to više nije bilo moguće, povlačio se preko Albanije, prošao svu golgotu i kasnije oporavljen jurišao na Solunskom frontu, gde je izgubio obe noge do kolena“, priča njegov unuk Miomir Nikolić.

Uprkos trajnom invaliditetu Kostadin je nastavio da razvija posao, a ta i još jedna kuća 300 metara dalje su novim vlastima posle Drugog rata, bile trn u oku.

Soluncu su oduzeta tri lokala u prizemlju, a sprat i onu drugu kuću spasio je od otimačine žalbama i molbama, pa i tužbama.

„Borio se kao lav, prolazio je kroz pakao. Tek pre dve godine vraćen nam je jedan i po lokal od tri, a ostalo je vlasništvo opštine. Država nam nije u celosti priznala zahtev za povraćaj imovine, navodno zbog toga što sam ja podneo zahtev u ime još dva naslednika, a ne svi pojedinačno“, dodaje.

Kostadin Popović je imao sina i dve kćeri. Kuću je nasledila njegova najmlađa kćer Leposava Popović, udata Nikolić, a njen sin je naš sagovornik Miomir Nikolić.

On i njegova supruga Biljana žive danas u toj kući na uglu sa svojim sinom Aleksandrom Nikolićem (42), njegovom suprugom i tri sina i još vode bitku i za onaj jedan i po lokal jer im trećina tog prostora nije vraćena.

„Kuća je pod zaštitom države i kada sam prošle godine menjao krov morao sam uz njihovu dozvolu, a kako je, inače, država štiti pogledajte sami“, priča za JuGmediu potomak časnog Solunca, koji je u jednom lokalu otvorio pekaru, nastavljajući na neki način zanat svog pradede.

BALKON

Balkon ove kuće na uglu ulice služio je za političke govore između dva rata.

Tako se Lebanem još priča da je sa tog balkona govorio lično Nikola Kalabić, jedan od četničkih vojvoda.

„Iako je deda umro 1962. godine, umoran od bitke da sačuva imovinu, ne sećam se da sam od svojih čuo baš za Kalabića, već sam slušao priče da su sve stranke između dva rata tražile od dede da im dozvoli da se sa ovog balkona obraćaju biračima. Priču o Kalabiću čuo sma od drugih Lebančana i ona je ovde prihvaćena kao legenda“, priča mladi naslednik čuvenog trgovca i Solunca Kostadina Popovića iz Lebana.

(Nastaviće se)