Glumački ansambl Narodnog pozorišta Leskovac je svojom maestralnom igrom u sada već kultnoj predstavi „Ako se probudiš ili kao da je važno“ iznenadio i oduševio i publiku u beogradskom Bitef teatru, ako je sudeći po velikom prisustvu gledalaca, koji su leskovačke glumce na kraju nagradili salvom aplauza, najdižim na „Bitef zoni 2021“, tradicionalnom mini festivalu gde su gostovala pozorišta iz unutrašnjosti, ali i beogradska.

Ova predstava, odigrana je više od 10 puta na daskama leskovačkog pozorišta, oduševila je publiku u Nišu, ali i u Novom Sadu i Šapcu. Dobitnik je dve nagrade na poslednjem festivalu „Joakim Vujić“ i još dve na leskovačkom festivalu „Metamorfoza“.

„Beogradska publika je bila delimično zatečena sa onim što je videla jer se, verovatno, nije očekivala jedna takva predstava iz provincije. Time mi rušimo neke barijere između toga šta je provincija, jer, ako živimo u malom gradu to ne znači da smo limitirani u našim umovima tim malim gradom“, objašnjava za JuGmediu direktor Narodnog pozorišta Leskovac Dragan Boža Marjanović.

Za razliku od publike, nastavlja, beogradske kolege nisu bile iznenađene jer se dobar glas brzo širi, odnosno, iz Beograda se prate pozorišni događaji u unutrašnjosti.

Ova predstva se zapravo uklopila u ovogodišnji koncept Bitefovog festivala koji se bavio aktuelnim temama, temama ovog trenutka, a predstva „Ako se probudiš ili kao da je važno“, je uvek aktuelna priča o porodici, opterećenoj problemima i trkom za egistencijom zbog čega se delom zanemari ono što je najvažnije u našim životima, kako kaže, Marjanović, nukleusa našeg postojanja.

„Ono što je specifitčno ovde to je da je priča u našoj predstavi ispričana malo drugačijim teatarskim jezikom, nije uobičajena ni scenografija, ni način  na koji se priča i upravo je zato dobila na savremenom dramskom izrazu i zato možemo da kažemo da je moderna predstava“, ističe naš sagovornik ne krijući zadovljstvo što je kvalitet ovog modernog komada prepoznat  i u prestonici.

O samoj predstavi Marjanović prvi put govori za JuGmediu i to sa velikim žarom.

„Ono što je specifično ovde to je da je priča u našoj predstavi ispričana malo drugačijim teatarskim jezikom, nije uobičajena ni scenografija, ni način na koji se priča i upravo je zato dobila na savremenom dramskom izrazu i zato možemo da kažemo da je moderna predstava. To samo pokazuje da danas moderni teatar ne podrazumeva predstavu koja nije jasna, jer imamo i takvih pokušaja, gde se predstave nazovu modernim a u njoj ti ništa nije jasno. Mi smo dobili jednu modernu predstavu sa vrlo jasnom pričom, smeštenu u moderno vreme gde imamo i primenu multimedijalnog adržaja, sa projekcijama tokom izvođenja komada, savremeni dizajn sa svedenom scenografijom, samo beli zidovi i sve to pojačava glumačku igru“, objašnjava.

Zato je u centru pažnje glumac i njegovo umeće i priča sa jednostavnim ambijentom, bez sladunjave scenografije.

„Ja sam bio začuđen kako je tako mlada Isidora Milosavljević napisala, sa tako malo godina, odličan tekst i kako se bavi tako ozbiljnom problematikom“, kaže.

U ovoj predstavi su se ukomponovale, zaprabo,  sve „kockice“, baš onako kako treba.

„Mi smo uspeli da uz pomoć reditelja Nenada Todorovića, koji je vrlo kreativan, ingeniozan, čak, računajući i pokret koji je radila Nađa Tomić, koja se pojavljuje kao lutka u predstavi, do muzike Aleksandra Spasića i do Goran Stojčetovića, koji je dobio nagradu na ‘Joakimu’ za scenografiju, uklopimo baš sve segmente. Napravljena je, izgleda, odlična predstava koja i u Leskovcu i na gostovanjima izaziva ovacije.