Ako Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru potreban je dovoljno širok raspon zarada, što trenutno nije slučaj, niti se planira. Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. Dok međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12.
Posledica toga jeste da je javni sektor atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene koji onda napuštaju javni sektor.
Ovo je ocena Fiskalnog saveta izneta u nedavno predstavljenom dokumentu „Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: Od nedovršene reforme do održivog sistema”.
Fiskalni savet najpre preporučuje da se u sistem platnih razreda uključe svi državni sektori, što trenutno nije slučaj. Oko 20 odsto zaposlenih, odnosno policija, vojska, funkcioneri je van sistema platnih razreda, što nije slučaj u drugim evropskim zemljama, koje su sistem zarada u javnom sektoru uredile (Slovenija, Rumunija).
U Srbiji je novim zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon između najnižeg i najvišeg 1:7,5 što samo po sebi ne bi bio toliki problem (budući da su iz jedinstvenog sistema zarada trenutno isključeni rukovodioci na najodgovornijim pozicijama).
“Problem je u tome što je osnovica sa kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko – na nivou koji je tek nešto iznad polovine minimalne zarade. To praktično znači da su najniži koeficijenti (u rasponu 1 do 2) besmisleni jer bi svi zaposleni sa ovim koeficijentima primali istu, minimalnu zaradu, a stvarni raspon između najniže i najviše zarade u državi ne bi bio 1:7,5 već približno 1:4, što je ispod svakog evropskog standard”, upozorava Fiskalni savet.
Ključan deo reforme sistema zarada, prema mišljenju ovog stručnog tela jeste to da se osnovica za zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi. Samo tako će se dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da se adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji.
Prilagođavanje na novi sistem trebalo bi da traje najmanje tri do pet godina. U tom periodu, plate najstručnijih zaposlenih u državi rasle bi po stopi od preko 10 odsto godišnje, dok bi se plate zaposlenih sa prosečnim kvalifikacijama (koje su već znatno iznad plata u privatnom sektoru) indeksirale samo sa stopom inflacije.
“Druga važna promena u odnosu na sadašnji sistem jeste smanjenje koeficijenta u prosveti. Sindikati u prosveti izborili su se za relativno visoke koeficijente u toj delatnosti, što bi (ukoliko se usvoji predlog Fiskalnog saveta da osnovica bude bliska minimalnoj zaradi) značilo da prosečna plata nastavnika u srednjoj školi bude oko 100.000 dinara, tj. skoro dva puta veća od prosečne plate u zemlji, što nije zabeležen slučaj u uporedivim zemljama Evrope”, navodi Fiskalni savet.
Fiskalni savet ne spori da je reforma zarada i zaposlenosti veliki stručni i politički izazov, ali skreće pažnju da je najveći broj evropskih zemalja bio u stanju da na taj izazov uspešno odgovori.
“Međutim, glavni izazov ove reforme nije njen stručni deo jer tu postoje zadovoljavajući kapaciteti u državnoj upravi, koji s tim mogu da se nose. Problemi s kojima vlada godinama ne može da se izbori su političke prirode. Potrebno je da se nadvladaju interesi i pritisci najmoćnijih sindikata i da se prestane sa donošenjem populističkih odluka, što je, po svemu sudeći, glavni razlog zbog kog ova važna reforma još uvek nije sprovedena”, navodi Fiskalni savet.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Vlast cuva svoje biracko telo- i kaznjava ostale.
A šta bi trebale te žene da rade, da crknu od gladi. Svakog Ponedeljka nam govore kako su im plate male i nemaju dovoljno sredstava za život. Ne možemo da im pomognemo. To je u domenu republičkih ministarstava.
neka svim ostalim zanimanjima smanje plate na 25.000 a plate lekara neka ostanu iste.
eee tad bi im se sujeta na neko vreme smirila 🙂
I jedna i druga zarada su „katastrofa“,ponižavaju,…vredjaju.I šta sad“čistačica“treba da bude“ zadivoljna“jer ima samo TRI puta manje a nema za pristojan život.A lekar treba da bude „nezadovolhan“zato što ima samo TRI puta veću zaradu.,ili da bude nezadovolhan jer je zarada za lekara mizerna i ponižavajuća Greota i za jedne i za druge.Problem se ne rešava uporedjivanjem,naprotiv,već ekonomskim merama za dostojanstveni život svih.Ovako samo nešto delimo, i svadjamokao AV.
Poslednjih godina pravi se ogromna razlika medju profesijama. Plata lekara je vise puta veca od ove,uz dezurstva,pripravnosti, rad u privatnim(svojim) klinikama, nastavi,legalni i ilegalni mito…sto ih dovodi u mnogo bolji polozaj nego u drugim zemljama gde su plate dvostruko vece od prosecnih. S druge strane, savetnik sa fakultetom u upravi radi za oko 40 hiljada( na nivou nkv radnika u ovdasnjim kompanijama), a oni sa visom i srednjom za minimalac. Ljudi sa najtezim i najodgovornijim,prirodnim i tehnickim profesijama su posebno degradirani. Sto se nastavnika tice,ja ne videh u tabelama navedenih 100 hiljada. Sistem koji menjaju je bio pravedniji,svaka promena je gora od prethodne. Posto ljudi ne mogu pristojno da se plate,obesmisljavaju se i profesije i obrazovanje.
A ovi iznosi plata se ne slazu sa aktuelnim koeficijentima i osnovicama,po kojima su ipak veci.
Postoji privatni sektor, Svako moze da proveri svoju vrednost na trzistu rada.
Da li lekari imaju tri puta veći želudac od čistačica?
Želudac ima i magarac. Platom se vrednuje znanje i odgovornost posla. Lekar treba da ima
8 puta vecu platu.
Magarac nije oblaporno i nezasito biċe kao čovek, dovoljan mu je naramak sena ili livada. Uđite u bilo koji wc ili kupatilo u bolnici, pogledajte u kakvom su stanju, pa onda donesite zakljuĉak da li su čistaĉice 8X manje bitnije od lekara. Odgovorne su taman kolko je odgovorna i veċina lekara. Leźeċi pacijenti ne mogu da podmire osnovne fiziološke i higijenske potrebe. Pacijenti sa odeljenja po pravilu izlaze puni raznih bakterija…
Ocena za bolnički kolektiv id 1 do 5 je po meni 2-.
Ovde ċu da se zaustavim da ne kaźem nešto „što ne želim reċi“ (B.Dugme)
A kad je pa bilo cisto u wc-ima u Srbiji. cim predjete granicu odmah vidite razliku, pa i tamo ne dobijaju milionske plate vec radnicke plate ali je sve cisto a kod nas cim sletis odmah zaobilazis wc ako mozes da izdrzis do kuce…sramota…i kada bi te cistacice imale deset puta vecu platu isto bi bilo toliko necisto kao sada ali bi imale frizure i sminku…sramota sto se kod nas vekovima kuka na plate a nikada nema zelje da se i radi. Osim toga ovo sto je navedeno u tekstu da je srazmera plata 1:12 nije tacno
Najvecu platu bi trebalo da primaju hirurzi jer oni drze neciji zivot u rukama pa onda prema stepenu odgovornosti ostali sto se tice medicine.A sto se tice ostalih koji su zavrsili fakultete trebala bi da se oseti razlika u odnosu na one koji imaju manji stepen obrazovanja s tim da i ti ljudi mogu da zive od svoje zarade
Negde cistacice imaju vecu platu od visokoskolaca
Cinjenica je da doktori trebaju da imaju vece plate,treba da ih imaju i ljudi sa manjom skolskom spremom a cinjenica je i da su ljudi uvek nezadovoljni sa onim sta imaju.Tako vam je to kod nas uvek zaboravljamo da smo imali veliku nulu zbog zatvaranja vise fabrika a sada kada se situacija menja i kada sve ide na bolje mi bismo odmah plate kao na zapadu…Verujem da ce u Srbiji biti vece plate od kojih ce se lepo ziveti i verujem da ce se neki vratiti ali samo trebamo biti strpljivi jer ne moze se sve odjednom..to moramo priznati
Znamo da plate nisu realno rasporedjene ali znamo i da nam je zemlja bila pred bankrotom ali uprkos svemu nasa zemlja se polako izdize i radnik polako oseca boljitak sve ide naravno sporo ali tako mora.Ono sto je bitno je da ce plate u Srbiji biti vece i da cemo moci da kazemo da mozemo lepo da zivimo i da necemo preko granice mada ce uvek biti onih kojima ce i to biti malo jer Srbin nikad nije zadovoljan