Protokol o saradnji između grada Leskovca i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz Beograda, koji su danas potpisali gradonačelnik Goran Cvetanović i direktorka tog centra Aleksandra Ljubojević, prvog u Srbiji, podrazumeva otvaranje Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, ali i podizanje svesti građana putem seminara, tribina, okruglih stolova i drugih aktivnosti.

Gradonačelnik Cvetanović ocenio je da je trgovina ljudima globalni fenomen i da najviše pogađa zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, ali najrazvijenije zemlje i zemlje u razvoju, u ratu i one koje su pretrpele ratna dešavanja.

„Nažalost, na ovaj fenomen nije imuna ni naša zemlja, ni naš grad. Iz tog razloga je na moju incijativu je Gradsko veće novembra 2013. donelo odluku da se formira Loklani koordinacioni tim za borbu protiv trgovine ljudima u našem gradu, a formiran je s ciljem osnaživanja sistemskog partnerstva u sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine lujudima“, kazao je Cvetanović.

Strategiju zajednički sprovode Međunarodna organizacija za migracije, MUP Srbije, u partnerstvu sa 10 opština i gradova u Srbiji. Lokalni tim u Leskovcvu, kako je objasnio, čine stručnjaci različitog profila, zanimanja i različitih lokalnih i državnih ustanova, a u njemu su i predstavnici policije, Centra za socijalni rad, Dom zdravlja, Crvenog krsta, predstavnici sudova i Kancelarije za mlade.

„Potpisujući protokol o saradnji, želimo da delujemo proaktivno i da na svaki način sprečimo trgovinu ljudima ali i da pružimo pomoć žrtvama. Pokušaćemo da se borimo protiv ovog teškog oblika ugrožavanja integriteta i dostojanstva čoveka“, kazao je.

Cilj je podizanje svesti stanovništa putem javnih tribina, okruglih stolova, seminara i drugih aktivnosti.

„Trgovina ljudima je prustna svuda u svetu i to je deo organizovanog kriminala i pored trgovine oružjem to je najprofitabilniji organizovani kriminal“ (Ljubojević)

„A jedan od načina pomoći biće  da se na teritoriji našeg grada osnuje Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima kao radna jedinica Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima  Beograd“, naglasio je.

Ljubojevićeva nije krila zadovoljstvo što je Leskovac prvi grad u Srbiji s kojim se potpisuje protokol, a preporuku je dobila, rekla je, zbog činjenice da Leskovac, pored Centra, ima najbolje rezultate u sprečavanju „ove pošasti 20 i 21. veka, kao i zbog zbog već dobre saradnje na tom polju“.

„Želimo da u jednom momentu ovde otvorimo i prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, s obzirom da je naš centar, čija je krovna institucija Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u februaru otvorilo prvo državno prihvatilište u Srbiji, gde žrtvamama možemo da pružimo dvadesetčetvorosatnu zaštitu. Ovim takođe želimo da pokažemo da saradnja na lokalnom nivou mora da se ojača jer mi sami ne možemo“, kazala je.

Prihvatilište u Leskovcu biće drugo u Srbiji posle beogradskog

Na pitanje Jugmedie šta se sve podrazumeva pod trgovinom ljudima i da li se broj žrtava smanjio od kada radi Centar u Beogradu, ona je navela da ta instuticuja radi od 2012.godine i da se ne radi o smanjenju, nego se radi na tome da se otkriju žrtve trgovine ljudima.

„Prošle godine smo imali 76 indentifkovanih žrtava trgovine ljudima, prethodne godine 48, a do sada ove godine 19, jer smo institucija koja radi na osnovu prijava. Mi želimo da uradimo obuku da nam što više prijavljuju sumnju da se radi o trgovini ljudima“, kazala je.

Odgovarajući na prvo pitanje, ona je navela da su i dalje najzastupljeniji oblici trgovine ljudima seksualna eksploatacija a najugroženije žene i deca.

„Ove godine po prvi put imamo situaciju da ima više prijavljenih devojčica nego punoletnih žena i to je tendencija koja raste, što ne znači da i u drugim sferama i druge oblike eksploatacije ne možemo da suzbijemo i otrkrijemo. Tu pre svega mislim na radnu eksploatacju, koju sistemi ne prepoznaju. Trgovina ljudima je prosjačenje i prinudni brakovi, učestali u Srbiji, a većina medija ih predstvlja kao način življenja određene grupe ljudi. Međutim, svaki prinidni brak mi iz Centra, ili ljudi koji rade stručne poslove, smatraju da je maloletnički brak prinudni brak. Jer, šta dete od 14 ili 15 godina zna šta je to brak i kako se konzumira brak i koje su obaveze“, istakla je.

Ona je ocenila da je svaki čovek u riziku da bude žrtva trgovine ljudima.

„Svako od nas može u jednom momentu da zapadne u situaciju da bude esploatisan“, rekla je na dodatno pitanje kako odrasli ljudi mogu u takvu situaciju da dođu.
„Kada se nalazimo u životnoj situaciji da ostanemo bez posla, neko obeća posao pa izigra dogovoreno, jer onaj ko traži ne izvrši provere. Odete tamo, uzmu vam pasoš i ostanete bespomoćni“, kazala je ne navodeći slične slučajeve na domaćem terenu.

Niko nije dovoljno jak, zaključila je, da se sam suprostavi trgovini ljudima jer to radi mreža ljudi, te stoga moraju da svi lokalni i državni organi budu obučeni da preventivno deluju.

Ona njije mogla da odgovori na pitanje da li se neki ljudi bogate i da li je to trgovina ljudima „što neki prevoze migrante na ovaj ili onaj način“, ali je kazala da država brine o migrantima, posebno o deci koja su sama u Srbiji, bez roditelja, te da su tu uključene i druge institucije i organi.