Paradajz iz leskovačkih plastenika, posebno sa područja Vlasotinca i Lebana, uveliko se izvozi u okolnim zemljama, u Alabaniju , Bugarsku, na Kosovo, ali njaviše u Grčku i Crnu Goru.
Izvezeneo je, prema navodima Poljoprivredne savetodavne stručne službe Leskovac, koja izdaje sertifikate, oko oko 600 tona kvalitetnog paradajza, ali je, kažu, primetna tendencija daljeg rasta.
„Najveće količine otišle su u Grčku, potom u Crnu Goru i daleko manje u Bugarsku i Albaniju. Za Kosovo ne izadajemo sertifikate jer je reč, zvanično, o srpskoj teritoriji, ali prema našim saznanjima, i tamo se jede leskovački paradajz. Inače, paradajz je odličnog kvaliteta ove godine, a prema najavama, izvoz je tek u zamahu“, kaže za Jugmediu Gordana Jovanović iz PSSS
U Jablaničkom okrugu je ove godine paradajz zasađen na površini od 2.100 hektara, od čega 70 posto pod plastenicima, a prosečni prinosi po hektaru procenjuju su na 7,5 tona.
LESKOVAČKI PARADJZ I U ALBANIJI
„Najveći izvoznici ove godine su oni iz lebanskog kraja, iz Togačevca, Vlasa i Vojlovca, a u Vlasotincu iz Stajkovca i Krajinca. Oni izvoze preko više izvoznika“, naglašava Jovanovićeva.
I paprika u leskovačkom kraju je izuzetnog kvaliteta, ali je izvoz mršav. U Rusiju je izvezeno tek tri kamiona ovog povrća
Veći povrtari iz Leskovca kažu da su se skoncentrisali na velike srpske trgovine.
„Moja porodica celu proizvodnju predaje Delti, a ona dalje hiper i supermarketima“, objašnjava Jovica Stojković iz Navalina, jedan od ovdašnjih najvećih proizvođača paradajza, sličnom nekadašnjem „jabukaru“.
Stojković uzgaja paradajz na površini od 1,8 hektara
Sezona branja počela je od 1. juna, a na srpskom tržištu, tvrdi Stojković, još ima uvoznog paradajza, ponajviše iz Albanije.
„Reč je o vrlo nekvalitetnom paradajzu, koji snižava cenu domaćem, kvalitetnom. Taj problem nikako da se reši, u smislu da država ograniči uvoz kao druge evropske zemlje“, mišljenja je ovaj povrtar.
Leskovački povrtari, poput Stojkovića, već imaju po dve berbe godišnje, pa je više nego izvesno da će se do kasne jeseni nuditi paradajz iz plastenika i onaj sa otvorenog prostora.
RUSIJA
„Paradajz iz leskovačkog kraja je poslednjih godina izuzetno viskog kvalitetajer je proizvođače muka, odnosno, tržište i konkurencija, naterala da ispravno primenjuju sve agrotehničke mere“, objašnjava Jovanovićeva.
Zanimljivo je da ove sezone nema ni jedne tone izvezene u Rusuju, zbog, kako objašnjava naša sagovornica, strogih uvoznih mera. „Takođe, na našem području postoji samo jedna jedina hladnjača, Agromaj iz Srajkovca“ koja ispunjava sve strandarde za skladištenje paradajza.
CENE
Cene paradajza na veliko po kilogramu kreću se od 35 do 40 dinara, a paprike 50 do 70 dinara, daleko manje nego prethodne godine. Na leskovačkim pijacama pradajz se prodaje po višim cenama, odnosno, od 40 do 50 dinara, paradajz, od 60 do 80 paprika, a krastavac od 60 do 80 dinara po kilogramu.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ovde li nas neko zaJebava??Nasi proizvodi se izvoze u Albaniju?Nije li bila vest pre nedelju dana da nasi proizvodjaci istog rasipaju kraj glavnog puta pored kvantaske pijace,zbog masovnog uvoza iz Albanije.
Grešiš projatelje. Bilo pre 3 godine
Očigledno je da se neko ozbiljno sprda sa proizvođačima paradajza iz Leskovačkih okolnih sela. Piše se ovde o nekakvom izvozu u Makedoniju, Grčku i Albaniju i o ceni od oko 40 dinara za kilogram. Radi se o čistoj zameni teza, jer
Očigledno je da se neko ozbiljno sprda sa proizvođačima paradajza iz Leskovačkih okolnih sela. Piše se ovde o nekakvom izvozu u Makedoniju, Grčku i Albaniju i o ceni od oko 40 dinara za kilogram. Radi se o čistoj zameni teza, jer ne postoji nikakav izvoz u ove tri zemlje, već u stvari o nekontrolisanom uvozu paradajza iz ove tri zemlje, posebno iz Albanije, koji uvoz je bukvalno upropastio naše proizvođače. Uvozi se čist otrov od paradajza iz Albanije i naravno prodaje bud zašto, a paradajz naših vrednih proizvođača propada u plastenicima jer nema ko da ga kupi. Država Albanija subvencioniše svoje proizvođače sa 12 centi po kilogramu a to je oko 15 dinara i obzirom na razvijenu proizvodnju, njima je dosta sa ga našim uvoznicima prodaju za još 10 – tak dinara, pa tako dobiju za kilogram oko 20 centi ili oko 25 dinara. Uvoznici takav paradajz ovde prodaju za 15 dinara i imaju zaradu od 5 dinara. A naši proizvođači, danas na pijaci, naš paradajz, prodaju za 100 do 150 dinara gajbice ili za 10 do 15 dinara po kilogramu. Ko je iole pametan shvatiće u kakvom problemu su naši proizvođači i kakvu računicu imaju sa ga prodaju po toj ceni. U stvari, prodaju ga oni koji su ga nabrali, a mnogi ga ostavljaju da trune u plastenicima, jer se ne isplati brati ga za te pare. To je zato što gajbice u koje ga veru i u kojima ga prodaju, moraju prvo da plate 40 dinara, pa njima u stvari paradajz dođe po ceni od 6 do 11 dinara za kilogram. Ovi što pominju 40 dinara, LAŽU. Novinari Jugmedie bi mogli da odu na kvantašku pijacu i da provere ovo što pišem, a ne da plasiraju neproverene informacije i da još više iritiraju naše proizvođače. Mogao bi i jedan prilog uživo, da narod čuje šta zaista o ovom problemu misle oni koji po 5 dana sede na kvantašku pijacu i od uvoznog paradajza uz Albanije ne mogu svoj da prodaju. A ove što su se slikali i pričaju čiste laži, treba da je sramota.