NOVINAR KOJI JE PRODRMAO LESKOVAC

Leskovčanin koji nikoga nije štedeo, a nisu ni Leskovčani njega

I kada je prestao da se bavi novinarstvom, borio se za pravdu svojih komšija, zemljaka i seljaka, a smestili su ga iza rešetaka "zbog nadripisarstva"

Za razliku od današnjeg, savremenog, srpskog novinarstva koje je zaglibilo u kalu od cenzure i autocenzure, leskovački novinari koji su živeli skoro pre jednog veka, bukvalno su koristili član iz Ustava ondašnje Jugoslavije da je novinarstvo – slobodno i nezavisno.

Po svedočenjima savremenika, a i po samim fotografijama, može se zaključiti da su novinari zapravo bili gospoda, pametni, oštroumni i vispreni ljudi – intelektualci. Zato i ne čudi što su direktno diktirali važne odluke skupštine opštine, kao naprimer kapitalnu odluku o načinu plaćanja struje ili izgradnju prvog mosta na Veternici.

Pravilo je danas da u informativnom tekstu novinar ne iznosi svoj stav, ne komentariše i ne polemiše, ali pre sto godina nije bilo tako

Veoma oštro su kritikovali i ismejavali negativne pojave ne strahujući od opštinske vlasti ili moćnog kapitala tadašnjih indsustrijalaca u gradu na Veternici, najmoćnijih na Balkanu.

Jedan od najvećih borca za slobodnu reč bio je novinar Jovan V. Jovanović čiji su kritički osvrti 1933. i 1934. godine nosili svaku naslovnu stranu tadašnjih „Nedeljnih novina“.

 

Jovan V. Jovanović je zapravo predak čuvene porodice Abraš, glavni i odgovorni urednik „Nedeljnih novina“, a kasnije se obreo u politiku i na lokalnim izborima 1938. bio nosilac opozicione liste kao član Zemljoradničke stranke. Leskovačkom muzeju poklonio je zbirku političkih plakata, a posle rata je radio kao profesor i advokat.

On je u svojim tekstovima, čak, zahtevao, sugerisao na opštinske vlasti i političare da učine važne stvari u interesu svojih sugrađana.

Ovaj velikan pisane reči je imao hrabrosti da zaposlenima u opštini kaže: NA POSAO! – ono što danas novinari u Leskovcu ne bi ni pomislili da napišu jer bi bili rastgnuti na društvenim mrežama.

ŽIVOT NOVINARA KOJI JE PRODRMAO LESKOVAC

Jovan Jovanović je rođen u Leskovcu u zanatskoj porodici abadžije Vasilija i Nastasije. U školu je pošao 1912, pohađao je Gimnaziju u Leskovcu i maturirao u Vranju. Studirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu gde je diplomirao 1931, a sudsko-advokatski ispit je položio 1935. godine. Kao pravnik i advokat je stekao reputaciju radeći u Leskovcu, Prištini, Užičkoj Požegi, Lebanu i Vlasotincu.

Rano se uključio u politički život, još 1925, a kao student prava 1929. pristupa Zemljoradničkoj stranci i postaje njen politički prvak. Opredeljuje se za njeno levo krilo i na tom polju u periodu od 1929. do 1938. godine aktivno učestvuje na opštinskim i parlamentarnim izborima. Jedan je od sastavljača čuvene ‘Leskovačke rezolucije’ protiv šestojanuarske diktature kralja Aleksandra Karađorđevića zbog čega je hapšen i proganjan. Nedeljnik leskovački čiji je bio urednik ostaće zabeležen u analima leskovačke kulture. Sa svojim saradnicima, koliko je tad bilo moguće, nije štedio ništa u javnom životu što nije bilo za poštedu.

Za vreme okupacije bio je stalno praćen od strane policije kao „sumnjivi“ intelektualac. Da bi izbegao pretnje i hapšenje krajem 1943. prijavio se za prinudni rad u Nemačkoj. Interniran je u Beču i radio je u fabrici šećera i slada ali samo 6 meseci. Početkom 1944. godine ilegalnim putem, teretnim vozom, vraća se u Leskovac. Osim supruge niko nije znao da se vratio, i krio se u kući u posebnom skrovištu, do 6. septembra 1944. kada je grad bombardovan. Iskoristio je haotično stanje i kao „ranjenik“ umotan u veliki beli čaršav izašao je iz grada i priključio se partizanima Porečja.

Narodna vlast, za koju se borio, nije mu bila naklonjena i kao „moralno politički nepodoban“ dugo nije dobio odobrenje za advokaturu. Borba za tegobni život i njegovi kvaliteti upućuju ga na profesuru i od 15. avgusta 1949. godine postaje profesor prava i političke ekonomije u Trgovačkoj akademiji u Leskovcu. Ovome je prethodila tužba Sreskog javnog tužilaštva Jablanice 28. jula 1949. godine koje je pokrenulo proces protiv Jovana Jovanovića „Zbog uvrede suda i pravosuđa“ i u tom procesu gubi državnu službu. Zbog ovoga morao je da napusti Trgovačku akademiju i pređe u Prištinu gde se bavi advokaturom ali ne za dugo. Po povratku u Leskovac zbog pisanja seljacima molbe za napuštanje seljačke radne zadruge 4. februara 1952. godine osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci za „delo nadripisarstva“.

Kao publicista objavljivao je veliki broj radova antropološko-sociološkog, etnografskog, kultorološkog, pravnog i istoriografskog karaktera. O selima Leskovačkog pomoravlja objavio je studije: Leskovačko Porečje, Pusta Reka, Leskovačko Polje i Babička Gora i Donja Jablanica koje predstavljaju vredan doprinos izučavanja stanovništva, naselja, života i rada naroda ovog kraja, veliko blago ilustrovano fotosima.

Ovaj strastveni istraživač rodnog kraja, aktivan političar i hrabar novinar preminuo je 1992. godine u devetoj deceniji.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

vaš komentar