U Vranju gotovo da nema čoveka koji nije čuo za majstora Pericu Stojanovića. Njega je dobar glas počeo da bije od trenutka kada je počeo da popravlja mašine koje to drugi majstori nisu mogli da urade. Otuda je, u poslednje vreme jako tražen. Kada oni, kojima je potreban, ne mogu da ga nađu u automehaničarskoj radnji gde je zaposlen, obavezno ga potraže u njegovoj majstorskoj radionici u Golemom selu, koje se nalazi u Poljanici, udaljenoj dvadesetak kilometara od Vranja. U njoj on redovno provodi svaki svoj slobodan vikend.

Poljančani su se pobojali da će ovako dobar majstor zauvek otići iz njihovog kraja kada se sa porodicom preselio u Vranje, gde je njegov otac napravio kuću. On, međutim, nije mogao bez svog zavičaja. Stalno se vraćao da obrađuje zemlju i nastavljao  svojim Poljančanima da popravlja motorne testere, motokultivatore i sve druge poljoprivedne mašine koje je umeo da popravi. Ono što ne bi mogao tamo da popravi donosio je kući u Vranje i tako naizmenično. Iz radionice on nikada ne izlazi sve dok u njemu ima stvaralačke energije. Ona mu, otkako zna za sebe, nikada nije manjkala. Naprotiv, još od detinjstva bujala je svom silinom i otvarala nove vidike. I kao dečak stalno se igrao očevim alatom. A kako je vreme prolazilo sve više je otkrivao sebi šta sve njime može da uradi.

Rukotvorne ruke majstora Perice

Kada je odrastao, za Peričino majstorstvo se vrlo brzo pročulo u Poljanici koja broji 22 sela, pa su ljudi počeli sve češće da mu dovoze svoje motore dvotočkaše na popravku. Za njega je to bilo veliko priznanje zato što oni svakom majstoru nisu poveravali svoje motore, bez kojih njima nema opstanka u poljaničkom kraju. I pored toga što se vrlo mlad proslavio kao dobar majstor, on je stalno težio za novim saznanjima i zato se opredelio da završi srednju Tehničku školu u Vranju, gde je stekao nova stručna znanja.

Sve što je tamo novo naučio, Perica je odmah primenjivao u praksi. To mu je stalno omogućavalo da proširi svoju delatnost u radionici. Perica je imao sreću da u Vranju zasnuje radni odnos u jednoj od najpoznatijih automehaničarskih radnji, gde je imao priliku da svoje postojeće znanje dovede gotovo do savršenstva jer je počeo da popravlja automobile od popularnog “juga” do kombija za transport.

Golim rukama napravio traktor

Iako mu posao u ovoj automehaničarskoj radnji pričinjava veliko zadovoljstvo, Perica tek u svojoj radionici može sebi da oduška kada su u pitanju inovacije. Dok je radio na jednoj od njih u njemu se rodila ideja da sam sebi napravi mini traktor koji bi koristio prilikom obrade zemlje. Tu ideju je u svojoj glavi pune dve godine razrađivao do detalja. Toliko je to dobro isplanirao da nije bilo potrebe da i jedan detalj nacrta na papiru. To nije uradio čaki i onda kada je krenuo da sklapa mozaik traktora u svojoj radionici u Golemom selu.

“Imao sam odličnu ideju u glavi, a sve neophode delove za traktor pri ruci. Znao sam da ne može ništa da krene po zlu i da ću da napravim traktor koji će odlično da funkcioniše”, priseća se Perica.

I nije se prevario. Njegov mini traktor počeo je da dobija prve obrise kada je “lombardiev” motor od 14 konjskih snaga, spojio sa četvorostepenim menjačem od “lade nive”, diferencijalom od poljskog” fiata”, točkovima od kardanske prikolice. Masku za traktor napravio je od limenih buradi, a neophodan ram od gvožđa koje mu je ostalo kada je pravio metalnu ogradu. Napravio je i kočenje za svaki točak i ojačao ručnom kočnicom.  Njegov traktor se ne pali na ključ, nego potezom na kanap. Svoju mašinu opremio je i plugovima i kada je sve bilo gotovo odvezao se do svoje njive gde je povukao i prvu brazdu.

“Mašina na traktoru je odlično podnela opterećenje prilikom oranja i dubina brazde je bila zadovoljavajuća. Odličan je i za vuču. Brzo se kreće i na putu jer je deset puta lakši od fabričkog traktora.”, kaže ponosno Perica.

Kad god se Perica nađe sa svojim traktorom na njivi ili na nekom od mnogobrojnih puteva u poljaničkom kraju uvek izazove veliku pažnju prolaznika. Oni uvek zatraže od njega da zaustavi traktor kako bi ga bolje zagledali. A kada vide o kakvom malom remek delu je reč, oni odmah upitaju za cenu. Perica im u startu stavi do znanja da traktor nije na prodaju jer je traktor napravio isključivo za svoju dušu.