LESKOVAC – U istorijskim devetomartovskim demonstracijama u Beogradu, koje je na današnji dan pre 22 godine organizovala tada vodeća opoziciona stranka Srpski pokret obnove, učestvovali su i brojni Leskovčani. U narednih devet godina bili su obeleženi.
Ni jedan od njih danas nije u vlasti i niko od njih se aktivno ne bavi politikom.
“Tresli su drvo” za druge. Njihovu hrabrost, batine koje su dobili, njihov strah i strah njihovih porodica zbog terora koji je usledio, iskoristili su vispreniji.
Dugo se nije smelo, čak i među saborcima u opoziciji, pričati o tom strašnom danu, danu kada se uvukao strah među mislećim ljudima. Ne zbog demonstracija, nego zbog onoga što je usledilo.
Danas se o tome govori samo na godišnjicama, ali se pri tom zaboravlja na sve one koji su na Vukovo “daćeš, daćeš”, preko blokiranih vozova i autobusa uspeli da se probiju do Beograda, a i otuda se vraćali krišom, ne znajući šta ih čeka kod kuće.
A čekali su ih pripadnici Državne bezbednosti, izvlačenje iz porodičnih kuća pred uplakanom decom i držanje po nekoliko sati u prostorijama “čuvara režima”.
Neki su prošli bez batina, drugi su dobijali po koju “šljagu”, a treći su pretučeni do besvesti, na njivama, po dvorištima, tamo gde su zatečeni, kao u jednom crnotravskom selu.
I ti isti demonstranti su i u potonjim godinama bili u prvim redovima na antirežimskim demonstracijama u Beogradu i na onima u Leskovcu.
U Srbiji, u Leskovcu, se nikada više neće videti takva političko-romantičarska opojnost, ludost i hrabrost u rušenju režima sa tenkovskim nogama.
Recept rušenje režima na ulici pokazao se mnogo godina kasnije kao ispravan, ali članovi SPO su prerano zatresli drvo, bez strategije, bez podrške Zapada, ali i bez podrške glavnog opozicionog partnera, koji je kasnije mudrije upotrebio metodu Devotomartovaca.
Vuk Drašković, vođa demonstracija, danas je samo politički analitičar, a “zanesenom stadu” ostala su samo sećanja.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ruke ti se pozlatile Milice Ivanovic. Ovako neko može da napiše samo ako doživi. Nadam se da si i ti bila SPO, svi misliće ljudi su na početku bili u SPO. Kakva šteta.
још од Робеспјера….“револуција једе своју децу“.
Почињем ову своју причу, низашто, без користи за себе и за Милицу Ивановић, само из потребе која је јача од користи и од разума, кршећи сва своја раније дата обећања да се нећу јављати на јуГмедији, али са неком далеком надом да ће се наћи неко који ће ово прочитати и онда рачуни буду сведени. Ако не овде на Земљи , а онда тамо горе у вечна ловишта. У вечност.Милица Ивановић је први секретар и портпарол Иницијативног одбора СПО у Лесковцу. Госпођа Милица Ивановић је први портпарол Општинског одбора СПО у Лесковцу. Госпођа Милица Ивановић је жена са стотину мушких срца, храбра и неустрашљива, безкомпромисан борац за идеје СПО, једина жена међу нама десетак чланова ОО СПО Лесковац. Милица је храбро срце које се је, од марта месеца 1990.године, супроставило оном сатрапу под пожаревачком липом Слободану Милошевићу. Али Милица Ивановић је знала и да Вуку Драшковићу, тадашњем краљу тргова, пред десетине чланова СПО у Лесковацу, новембра месеца 1990.г. каже: Ма какав Милошевић! Ти си Вуче највеће зло у Србији. Јер Вук је стално говорио: немојте бити евет ефендије, ја хоћу у својим редовима, у СПО doctore contrario! Испало је Malo morgen. Сви лидери странака траже евет ефендије и људе празне главе да би их испунили својом величином.
И само још један детаљ. Истинит сто посто, тако ми овог крста. Крај октобра 1991.године. Митинг у Београду. Милица Ивановић, ја и још двојица чланова СПО(Милица зна ко су они), колима долазимо у Београд у 6 и 30 минута. Рано јутро. Хладно. Киша лије као из кабла. Милица Ивановић самном стаје у први ред до бине. Развијамо транспарент дужине 5 метара на коме пише СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ ЛЕСКОВАЦ. И тако стојимо читав боговетни дан, чекајући да митинг почне у 15 часова, да смо ми у првом реду и да Вук види СПО Лесковац. Киша непрестано сипа. Митинг се завршава, необуздана руља на челу са Вуковим кумом јуриша да заузме бину и четнички војвода одржи свој фашистички говор. У том људском стампеду Шешељуга Милица Ивановић губи ципелу, и онако босонога по киши одлази до кола и враћамо се за Лесковац.
Девети март је посебна је прича. Најгоре је било на данашњи дан пре 22 године, недеља 10 март. Тада је било куку леле. О том дану, о том 10 марту пре 22 године госпођа Милица Ивановић треба да пише. Госпођо Ивановић дубок наклон и искрена захвалност за овај текст. Ноћас нећу спавати. Бићу поново на Тргу Слобода, са кога сам дошао пре тридесетак минута. Свако добро Милице Теби и Твојој фамилији. Да си ми здрава и жива. Вечко
Moje najiskrenije postovanje za Vas i Vase kazivanje profesore.
Taj dan je mogao i morao da postane najveci dan u modernoj Srpskoj istoriji. Na zalost, postao je jedno od najvecih razocarenja. Cak i sva nasa kasnija razocarenja, proisticu iz tog dana. Skup je po masovnosti i izrazenoj volji mogao sve. Po organizovanosti, nista. Da se je dogodilo ono sto je moralo, Srbija danas ne bi bila tu gde jeste. Bila bi bar 20 godina u buducnosti a uzasna Balkanska klanica se sigurno ne bi ni dogodila.
Na nesrecu, 9 Mart 1991. godine, nije usamljeni datum u kalendaru Srpskih ne ispunjenih civilizacijskih snova. Uz rame mu stoji 5 Oktobar 2000. godine. Kao da je usud da svaka napredna ideja u Srbiji unapred bude osudjena na propast. Kao da, sve sto je normalno, spontano predje u svoju sopstvenu suprotnost. Cak i kada se ucini da je ostvarenje cilja neizbezano i na domak, mangupi u nasim sopstvenim redovima se potrude za nase novo neispunjeno ocekivanje.
Na kraju smo se posle svega, nasli u krajnje paradoksalnoj situaciji. Upravo najveci protivnici normalne Srbije u protekle dve decenije, sada nam obecavaju ispunjenje nasih teznji. Kada to cujem ne mogu a da se ne zapitam: Da li da im poverujemo i ako im poverujemo, da li je to nasa konacna pobeda ili mozda konacni poraz?
Нешићу, хвала. Навукао си сузе на очи. Мене углавном плјују по овим коментарима и иначе, нисам навикла на похвале. А замсили колико је таквих Милица било почетком деведесетих…
Почетком деведесетих Милица као Ти није било. Касније су све “Милице”, када су се буре и невере стишале, извириле из својих склоништа и постале-постали првоборци и правоверници. Они пишу историју, они пљују по нама, они се плаше Нас јер смо их препознали. Јер од кад је века паметан ствара, а глуп вреднује стварање. Има једна турска мисао која каже: Дође такав вакат када паметни заћуте, башибозлук прозбори, а фукара се обогати. Сада су настала таква смутна времена. Али све ће проћи. Чак и вода која поплави куле и градове, али се и она повуче па неће људи. Све дође на своме. Знаш ону Вајтину песму: …не очекуј да ико разумије, ради своје ти си човек од заната, све гадости око тебе што се вију створиле су ситне душе из ината… Твој другар Вечко
Kako ste patetični! Povraća mi se.
unistili ste drzavu kako vas nije sramota ove mlade dece
Tako bre Nesicu pisi lepo pod svojim imenom i prezimenom.Kakve bivse clanice.Providno ti je to.I mali deca su ukapirala da pises pod tim nikom vec dva dana.Branis samog sebe.
Milose, mozak ti je ili na nivou malog deteta, ili si djak vecernje skole za mentalno retardirane i ometene u razvoj.Nikada ali stvarno nikada nisam ni jedan red napisao pod tudjim imenom. Pa nisam bre poganac pa da se krije iza tudjih imena. Mi gradjani, iz Leskovac, kazemo: kome cavka na glavu taj vika is. Da malo poznajes stilistiku pisanja srpsko-hrvatskog, da malo poznajes simantiku znao bi ko je ko. Ali sta zna prazna glava. Da laje i baje.
Ovo je recnik jednog profesora univerziteta.Svaka cast ,sada ste sve rekli o sebi i jos vise me ubedili u moju tvrdnju.Istina boli i navodi ljude da u svoju odbranu posegnu i za uvredama.Gospodine Nesicu pogledajte svoj tekst i pronadjite gramaticke greske kad vec insistirate na srpskom jeziku.Ako uspete u tome odacu vam priznanje.
Milose, izvinjav se. Najiskrenije. Greske su namerne. Mislio sam da onaj ko ih otkrije ipak je obrazovan. Jos jedanput izvini molim Te. Vecko
p.s. Nikada nisam pisao pod drugim imenom. Uvek i uvek samo pod svojim. Molim Te da mi verujes.