Lukanjci koji su raseljeni zbog izgradnje hidroelektrane “Pirot” okupili su se ispred škole na obali Zavojskog jezera, kako bi se posle više od tri decenije prisetili rodnih kuća, plodnih oranica kraj Visočice, rođaka, prijatelja i drugi divnih uspomena koje su ih zbližavale pre njihovog razdvajanja.

Osim škole kraj koje su sedeli, na obali jezera ostalo je i nekoliko novoizgrađenih kuća kao sećanje na zavičaj i selo koje je bilo centar srednjeg Visoka. Njemu su gravitirali Gostuša, Bela, Pakleštica, potopljeni Mala Lukanja i Zavoj, Koprivštica i Pokrovenik.

Gledajući prikazane fotografije na video-bimu, prisutni su se prisetili ljudi i nekadašnjih događaja iz njihovog mesta, a član Organizacionog odbora Zorana Cvetkovića Labe kazao je tom prilikom da je cilj bio da se okupe u što veće broju, da se prepoznaju, razmene adrese i nastave druženje.

Inače osmogodišnja škola koju si pohađali meštani ovog, ali i drugih okolnih sela poput Gostuše, Pakleštice. Bele, Zavoja, Male Lukanje, Koprivštice i Pokrovenika prestala je sa radom školske 1988. godine, tik pre nego što je 1989. godine selo je raseljeno.

Kuće su porušene i od tada Velika Lukanja ne postoji. Maticu sela čini nekoliko kuća na Rudini iznad sela gde se nalazi i zgrada nove škole. Ostala su imanja, ali i sećanja Lukanjaca koja ne blede.

Na obali jezera bilo je više od sto Lukanjaca, a član Organizacionog odbora Negoslav Djordjević rekao je da bi voleli da ovakva druženja budu redovna i masovnija i da vremenom prerastu u tradicionalna. 

Njihovo druženje nastavilo se potom i se odlaskom u vikendicu nadomak nekadašnjeg sela i u susednoj Gostuši u etno kući Gordane i Dragana Tošića.

Foto: Arhiva organizatora