Kada se jedan ovakav festival, popuit LIFFE-a održava upravo u Leskovcu, van Beograda, to je dokaz da pobeđujemo izumiranje, da nam je mlad čovek još uvek važan, da smo željni kvalitetnih kulturnih sadržaja iako nam se čini da smo potonuli u rijaliti beznađe, zaključak je mladih glumaca Miloša Bikovića i Miodraga Radonjića, koji su na današnjoj pres konferenciji sumirali utiske sa glamuroznog otvaranja festivala.

Miloš Biković je istakao da se Srbija danas bori za opstanak mladih, a da su ovakva dešavanja zapravo dokaz da u toj borbi možemo da pobedimo.

“Jer kada se nešto poput LIFFE-a dešava van Beograda, vi dokazujete mladom čoveku da je bitan, da bi trebalo da ostane u tom Leskovcu u kojem se rodio i školovao, da nije sve propalo… LIFFE je dokaz da decantrelizacija pobeđuje. Sa druge strane, još uvek ne možemo da se odupremo drugom utisku iz sela Baćevići gde smo pre dolaska u Leskovac snimali film “Hotel Beograd”. To je selo duhova. Tamo postoje kuće u koje niko nije ušao petnaest, dvadeset godina… I za to smo sami krivi”, istakao je mladi glumac.

Za ekipu “Balkanske međe” i “Južnog vetra” u kojima igraju ovi mladi glumci nešto ranije priređen je prijem kog gradonačelnika Leskovca gde je umetnički direktor festival prokomentarisao sinoćnju izjavu glumca Andrije Miloševića kako glumci u Srbiji nikada nisu više radili, a na primedbu vašeg novinara kako se na LIFFE-u godinama unazad uporno potencira kako ima malo posla i kako nam je kinematografija “u škripcu”.

“Ima onaj vic: U kafani se sretnu dva reditelja. Jedan je dobio pare na konkursu, a drugi nije. Ovaj što nije dobio pare kuka kako ga niko ne razume, a ovaj što je dobio žali se da je dobio malo.Tako vam otprilike izgleda kinematografija danas. Ono što se pokazalo dobrim, a na čemu mi na LIFFE-u insistiramo već 12 godina, je da je povezivanje koprodukcija u region jedan od najvećih izvora dodatnih sredstava koji omogućuju da se snimaju filmovi. Drugo, mogućnost od 20 posto tog FIA koji se vraća koproducentima koji snimaju u Srbiji omogućuje da se veći broj koprodukcija sliva i snima u Srbiji i tako se zapravo povećao broj. Naravno, tu su i sredtsva iz republičke kase, koja nisu nešto mnogo povećana, ali su veća nego prošle godine. Sve je to omogućilo da se stvori jedno plodno tlo za snimanje filmova i stvaranje jedne kontuirane kinematografije”, zaključio je Darko Bajić.